Учитељ
280 Учитељ
колић увидео је да су учитељски захтеви оправдани, па је позвао мене, Путниковића, Уроша Благојевића и Милоша Велицког и наредио да ми израдимо нов програм. Велицки и Урош оставили су мени и Путниковићу да ми скицирамо програм. И ми смо поделили предмете и израдили скицу, коју су они потпуно: усвојили и потписали. Тако је постао трећи програм, који је усвојио Министар и са малим изменама примио Гравни просветни савет. Са тим програмом били су учитељи задовољни. Године 1898 тадашњи Министар просвете Андра Ђорђевић, дао: је нов програм, према тадашњем новом закону о народним школама. Према Министровом наређењу тај програм израдили су управитељи београдских основних школа са школским надзорником Миланом Влајићем. Затим га је Главни просветни савет прегледао и с неким изменама усвојио. У комисији за овај програм водила се у главном борба, да ли да се Земљопис предаје по окрузима или по сливовима и победило је гледиште по сливовима. Овај је програм био у истини један модеран програм за ондашње време. Важио је скоро двадесет година и остао је у употреби све до последњег програма, који је израђен после рата и који и сада вреди. Овај програм радили су чланови Просветног савета, а међу њима било је и педагога. Изгледа да су стручњаци из појединих предмета наметнули осталима своје гледиште (без погледа на педагошка и методичка начела. Јер како се друкчије може разумети да из Народне историје уче деца ]Ј] раз. основне школе ова из Србије о устоличењу словеначких војвода, а она из Словеније о' Дубровнику“ или Немањи, кад још нису из Географије изучили ни своје крајеве а камоли места и градове из најудаљенијих крајева наше отаџбине» Сви велики педагози, а нарочито велики филозоф“ Спенсер, тврде да је природни метод сваког предмета онај, којим је човечанство тај предмет обрадило, те према томе и Земљопис па са њим и Историја морају почињати са околином идући оним путем којим је и култура ишла и познајући прво оно што се на тим путевима налази, а групе стена и планина нека остану стручњацима, нека се они по њима веру и изучавају њихове гране и венце Историја као наука нека остане историчарима. Малој деци довољно ће бити, ако запамте имена највећих планина и знатне историјске догађаје прво из најближе околине, па: онда даље и даље. Михаило Јовић