Учитељ

246 Учитељ

Али кад се једном недостаци данашње просветне политике констатују, онда нам остаје дужност да садашњој школи одамо признање, које она заслужује из више разлога. Није све црно што сада постоји, нити је све сјајно што се у будућности очекује. „Нећемо школу учења!“ грме понеки учитељи, огорчени на данашње школске неприлике и не даће. „Хоћемо радну школу!“ додају они, верујући да је садашња настава жалостан анахронизам средњевековне затуцаности... До врага! Ми присуствујемо комичној сцени, у којој су се појмови сасвим испретурали! Да ли је збиља мо. гућно да овај наш школски рад, у коме сатиремо своју најбољу снагу, није ништа друго него узалудно траћење временар Зар ово садашње учење, у коме јадни дечаци, у зноју свога лица, проведу читаву деценију свога најлепшег живота, учећи основе свију корисних наука и вештина, зар то учење збиља није никакав рад» Која је то школа на кугли земаљској, у којој ђак може знати, рецимо, таблицу множења, читање и писање, верске приче и историјске догађаје, литерарне рецитације и народне пословице, без обичног учења и „бубања“2 Свако учење, ма у којој форми оно било, јесте и мора бити извесно „мучење“. Вара се сваки који мисли да ученици овакве школе, као што је наша, морају безусловно уздисати и хуктати због несношљивог наставног баласта, док ученици будуће школе, која се с нестрпљењем очекује, сваког дана само ће певати и свиркати, јер ће им рад у учионици бити игра и весеље. То су фразе, које потичу из разумљиве жеље за променом терета који нас тишти. Школа није и никад не може бити само забавиште за разонођење и смех. Ма какви се наставни методи измислили и ма каква се школска организација измудровала, учионица ће увек бити и остати место где се врши и напоран умни посао. Народна мудрост није без разлога утврдила поуку да „без муке нема науке“. И мучити се у младости — разуме се у границама паметног напрезања интелектуалних и физичких способности — то није никаква несрећа за васпитанике. Живот је сам по себи велика мука, и кад би школа и успела да се преобрази у радионицу за пријатну забаву, она би самим тим постала велика лаж, пошто не би била у хармонији са реалним животом, около нас који није ништа друго него мешавина добра и