Учитељ

ДА

Да ли је данашња школа застарела 247

зла, радости и чемера. Али нама нико не може пружити никакву гарантију да ће настава у радној школи бити знатно лакша од садашње наставе. Сви ми причамо да ученик треба сам да стиче знање својим сопственим трудом, и сви ученици понављају то за нама, али кад дође тренутак да се легне на посао и самостално стекне која мрвица знања, онда некако и ми и они волимо, да нам то знање саопшти неко готово, без великог и дугог бактања око његовог истраживања. И ко зна, да ли се реформаторима, који траже радну школу за срећу омладине, не би десила свирепа непријатност, да баш ти ученици, за чије се добро они толико залажу, буду незахвалници, који ће им први окренути леђаи потражити већ „утрвене стазе “2 Човек је — нека нам се опрости израз — врло лења животиња, и у животу се увек крећепо линији најмањег отпора. Тиме се објашњава парадоксална појава, да баш они наставници, који нам уши пробише похвалама о активној школи, да баш они тврдоглаво раде по старој методи. Чланови комисије, који присуствују практичним испитима младих учитеља, сваке године доживљују једну интересантну појаву. Наиме, млади васпитачи врло често узимају за тему питање о школи новога доба, и у тим својим темама бацају дрвље и камење на садашњу школу, сликајући је тако ружним бојама, да би сваки читалац помислио, е је средњевековна инквизиција цвеће према садашњој школској инквизицији! Не устежу се чак да нагласе, да су зидови данашње школе попрскани невином дечјом крвљу! Ви се грозите пред таквом ужасном сликом варварства, и једва чекате да видите како тај симпатични бунтовник замишља ту нову школу, којој пева звучне славопојке, и како он у пракси примењује наставу по „радној методи“. И ту претрпите горко разочарење! Намргођени мисионар јасно и отворено изјављује, да је радну школу остварио просто на тај начин, што је међу својим ученицима основао подмладак Црвеног крста и дао деци картон и прутиће, да сами режу геометријске фигуре и праве дрвца за рачунање! А кад после и пред комисијом отпочне извођење практичног предавања из школског рада, он удари у такав гнусан вербализам и тако жалосно копирање штурог текста из уџбеника, да човек одмах увиди како су речи и дела две сасвим различите ствари. „Па зар је то та