Учитељ

Да ли је данашња школа застарела 249:

рије и природних наука. За њега уџбеници нису извори знања, одакле ће црпсти градиво за наставу, нити ће му пасти на. памет да репродуковањем сувопарног уџбеничког текста пружа деци шупље речи без садржине. Личност учитељева за. њега је мотор који све покреће и пламен који све обасјава. Кад говори и предаје речи му не потичу из уста већ из срца, те оживотворава сваку мисао и сваки гест. При том не заборавља онај велики педагошки закон, који се скромно зове начело саморадње“, и по коме у свакој згодној прилици ђака треба подстицати на размишљање и делатност. Да, начело саморадње. О њему су наши стари учитељи још пре педесет година учили у својој педагогији, и на тај начин још пре пет деценија знали оно, што се данас звучно зове „школа. рада“, и што, строго узевши, и није ништа друго него школа, у којој доминира принцип саморадње. Поред закона саморадње прави учитељ неће ни за тренутак сметнути с ума. важност другог великог наставног закона — закона чулности и конкретности, за чију ће примену набавити и апарат за. пројекцију наставних слика, и справе за физичке и хемијске. експерименте, и алат за израду разних наставних средстава, и т. д.. Ето, тако ће радити учитељ — апостол. И све ће то лепо-реализовати и у „мизерној садашњости“, не чекајући. за своја дела долазак „боље будућности“.

Из тога се види да наша садашња школа не само није застарела него — под претпоставком да у њој ради одушевљен, способан и материјално обезбеђен учитељ и под погодбом да јој се загарантује пристојно издржавање — она има. све услове да буде модерна школа.

Пишући ове редове, ми нисмо имали намеру да омаловажавамо значај модерног педагошко - реформистичког покрета, који захвата данашње генерације, већ смо само желели. нагласити да радна школа никад неће дочекти своје остварење, ако будемо седели скрштених руку, чекајући да нам готова с неба падне. Жудити за школом, која би била боља од садашње, то је племенита амбиција, која заслужује поштовање и помоћ. Али при том стремљењу ка прогресу, ми не смемо сећи грану, на којој седимо, јер ћемо се сурвати у понор. Данашња школа није дала све, али је дала много. Она је још у току развића. Да би дала још више, и да би била