Учитељ

382 У поп тељ

бити, па и религијско осећање. Одувек је било људи који су искоришћавали човекову природну потребу за религијом (несавесни свештеници, лажни пророци, врачаре и т. д.). Тим више се баш намеће потреба, да се религијско осећање и верско убеђење развије и задовољи на правилан начин. Само тако ће се сузбити и спречити штетне празноверице и којекакви обреди, који претстављају болесно задовољење основних потреба. На који начин и у ком обиму ће се изводити верско васпитање омладине, ствар је науке о васпитању. Захтевати да се верско васпитање избаци из општег васпитања, знак је непознавања човека и његових 0основних потреба. Ако не признамо верско васпитање као јавни и општи фактор васпитања, силом природе оно ће деловати као тајни фактор. Избацити религијско васпитање из општег систематског васпитања значи препустити један моћан фактор човековог живота случају, незнању, а често пута и несавесним људима. Другим речима, свесно пружити могућност за стварање неморалних и антисоцијалних типова. Васпитање као наука с тим се никад не може сложити. Цветко Ђ. Поповић

_ Наставни програм за учитељске школе

Новим законом за учитељске школе, што је недавно ступио на снагу, проширено је образовање учитеља народних школа у учитељским школама од четири на пет година. Учитељство народних школа тражило је такво проширење образовања у својим скупштинским закључцима истичући, да је потребно најмање петогодишње спремање учитеља за њихово звање. Тиме је постигнуто на првом месту то, да се учитељски приправници растерете, јер су досадашњим наставним програмима у четири године били знатно преоптерећени множином и разноврсношћу наставне грађе, па према томе и бројем наставних часова у седмици. А сем тога постигнуто је и то, што ће се вишак времена моћи да употреби и на проширење образовања нових учитељских кандидата. Учитељско се образовање могло повећати само повећањем школовања за учитеље. Да је тако, доказује нам поред осталога и то, што је још прошлога столећа велики педагог и један