Учитељ

Религија и васпитање 331

нили дубље у највећу тајну овога света, у човека, па оглашују. религију за измишљотину, за непотребну па чак и штетну ствар. Тобож она је била потребна за непросвећено доба, али данас кад науке цветају — религија је глупост! Ово јасно доказује да се не зна ни шта је религија, ни шта је наука. Овакво мишљење побија цео човеков живот и прошли и садашњи.

Неки опет мисле да је вера лична ствар која се не тиче заједнице. Али као што морал, хигијена, култура нису личне ствари, још мање је вера. За друштво није свеједно у ком ће степену бити религиозни његови чланови, а нарочито на који ће начин испољавати своја религијска осећања и на који ће начин задовољавати своје религијске потребе (какву ће веру исповедати). Чим је религија део човекове природе, друштво се мора постарати да је развије и задовољи у интересу самог човека односно друштва. Занемаривање или чак насилно и вештачко сузбијање религијских осећања доноси катастрофалне последице по друштво. У том случају или људи прибегну настраном изражавању религијског осећања које директно иде на штету друштва или се одају злочиначком начину живота. Велика је обмана да наука може заменити религију — веру. Вера је за човечју душу мелем, какав наука никад не може постати. У моментима страшних катастрофа

(рат, земљотрес, заразне болести итд.) кад у најочајнијим мо-

ментима целокупна наука оставља човека на цедилу, арелигиозни људи губе присуство духа и падају у очајање пред неизвесношћу шта треба радити и шта ће бити. Тада се и у њима појављује насилно и вештачки угушљиво религијско осећање, оно им долази као једино уточиште и спас. Међутим, религиозан човек у таквим тренуцима задржава свој душевни мир услед своје вере. Поред те душевне мирноће која се ничим не може надокнадити, религиозан човек будући прибран, у стању је пре да просуди мирно и правилно, шта је најумесније да ради у тим тешким тренуцима. Врло велика и важна. социјална функција вере лежи у етичкој, у моралној области. Закони и начела иза којих стоји верско убеђење јесу гранитне стене на којима почива друштво. Друштвени прописи озарени вером добивају топлоту, која загрева појединца у свако доба и на сваком месту, да чини оно, што се од њега захтева. Ту лежи велики васпитни значај вере. Она је Пло

· значајан фактор у моралном васпитању.

При овим разматрањима не треба заменити искрену веру, са лицемерством. У рукама рђавих људи све се може злоупотре-