Учитељ

330 У нби ле љ

што тежња за свезнањем проистиче из човекове суштине, ас друге стране човек услед своје ограничености никад не може све својим умом схватити, то ће религија постојати док човек постоји. Немогуће је човечанство без религије. У религији човек решава своју судбину и смисао свога живота. То решење нигде на другом месту не може наћи.

У животу човека религија је с једне стране први виши духовни процес, а с друге она претставља синтезу вишег духовног живота. Као први импулс вишег духовног живота религија у себи обухвата и науку и филозофију и уметност. Она даје решење свих проблема. И у колико човек духовно више напредује, у толико више увиђа своју немоћ и ограниченост, у толико јасније осећа потребу религије. Напредак науке, филозофије и уметности, кристалише религију у најчистије кристале.

Рекли смо да религија претставља нужни однос човека према свету. Начин како човек тај однос реализује, како га изражава у своме животу јесте његова лична субјективна религија или његова вера. Док религија изражава нужни објективни однос, дотле је вера лично проживљавање тога односа и може имати разноврсне облике. Религија је као објективна чињеница само једна, а вере су разне и многобројне. Постоји развој у изражавању религијских осећања и убеђења. Примитивни народи приписују све непознате појаве духовним бићима, не дајући им нарочити облик (анимизам). Временом та духовна бића добивају облик и особине човека (антропоморфизам). Доцније се у многобројна божанства уводи хијерархија — неки су главни, а други споредни (политеизам). Најсавршенија манифестација религије огледа се у монотеизму. У њему је основни принцип јединства света оличен у идеји Бога свезнајућег, свемогућег и сведоброг.

Чим је религија нешто битно човеково, она се у васпитању не може мимиоићи. Религија као нужни фактор човековог живота мора бити предмет васпитања. Игнорисати религију у васпитању, значи игнорисати део човекове природе. Уосталом то би био узалудан посао. Нити је било нити ће бити друштва без религије, јер човек без религије био би Бог који све зна или би постао животиња, за коју не постоје никаква питања ни тајне.

У питању религијског васпитања или боље да кажемо верског васпитања, јер вера је оживотворена религија, врло често се уноси пометња у редове васпитача. Нађе се људи који нису уро-