Учитељ

Религија и васпитање 329

Религија и васпитање

У скали живих бића на земљи човек заузима не само највише место и посебно место, не можда по свом постанку или обличју, него по својим извесним особинама. Вероватно да је човек еволуирао из нижих организама, али у тој еволуцији он је · развио такве дсобине, које су га далеко издвојиле од свих осталих земаљских бића. Разлика између мрава и орангутана у основи је далеко мања, но разлика између примитивног човека и орангутана. Цео животињски свет живи под влашћу слепог нагона, инстинкта, једино човек је свесно и мисаоно биће, једино човек мисли. Ниједна животиња није у стању да размишља о себи и свету. Умовање је искључиво својство човека. Оно чини човека човеком и по њему он је посебно биће.

Умовање о себи и свету почива на урођеном нагону за знањем, на тежњи да се овај свет схвати и разуме, да му се нађе смисао. Ова тежња није плод историјског, економског, друштвеног или културног развоја. Не, ова тежња потиче из човекове природе, из онога што човека чини човеком. Зато нема ни најпримитивнијег народа, који себи није поставио питање о смислу човека и света. Биће које не осећа потребу да схвати своју егзистенцију у односу према свету, као и егзистенцију самог света такво биће није човек. И најпримитивнији човек доживљавајући појаве у вези са човеком (рађање, умирање, сан, болест итд.) и појаве из природе (гром, олуја, поплава, суша, земљотрес и т. д.), по нагону сазнања настоји и тежи да их схвати, да им нађе смисао. При томе њему се очигледно намеће његова немоћ, осећа своју ограниченост. Човек осећа и увиђа да има нешто што је ван његове власти, што је далеко моћније од њега. Први резултат овог сазнања је осећање страха и осећање неизвесности у погледу личне егзистенције. Али како нагон за сазнањем тражи задовољење, то и човек свима питањима која му се у животу намећу тражи решење. Неизвесност претставља могућност опасности и зато човек по својој природи свему даје извесни смисао, на сва питања даје одговоре који му доносе душевни мир. Овај однос човека према свету називамо религија. Религија је веза човека са светом, са васељеном. Извор јој је у човековој природној тежњи да свему нађе смисао или, да се изразимо филозофским речником, да се нађе јединствен принцип по коме је уређен свет. По-