Учитељ

Наставни програм за учитељске школе 337

"такво психолошко образовање учитељских приправника једном врло апстрактном ствари — расматрањем осјета или како га неки називају оћутом, па настављамо једном још "много тежом ствари, наиме замједбом или опажајем, што је обоје врло апстрактно и младићима од шеснаест година сасвим несхватљиво. Много би боље било, кад би смо тај рад започели објашњавањем осјећања, то јест објашњавањем једне душевне функције и посматрањем те функције у свим организмима почевши од најпростијих форама осјећања, па до оне њезине компликације, каква се испољава код човјека. Ту у такву случају дошла би барем потпуно у обзир анатомија и физиологија органа, који непосредно служе душевноме жиовту. То би било много конкретније. Но ја ни данас не почињем нити с осјетом (као душевном појавом, стањем или чињеницом), а нити с осјећањем као најпростијом душевном функцијом, (која је опћено запажена код организама, већ од Аристотелових времена), већ ја почињем с претставом као с најконкретнијим душевним доживљајем, што га ученик у шеснаестој години свога живота може јасно у својој души запазити, и као стварну слику посматрати, а онда истом анализовањем претставе доћи до њених елеме_ната, до осјета (оћута) и замјетаба или опажаја.

Но опазио сам, да ни то није довољно конкретно и да посматрање слика створених у властитој души није довољно. конкретна база, с које би требало да пође расматрање душевних функција и појава.

Треба поћи од дјечјега чина као најконкретније појаве, у којој је сконцентрован васколики душевни живот његов. Полазећи од чина можемо директном анализом посматрати све врсте душевних функција и појава. Ево у каквој форми ја такав рад замишљам. Кад је потребно, да се ученицима објасни јединство душевнога живота, наиме, да се спознавање, чувствовање и тежње јављају у чину у једном моменту, у једној секунди, служимо се овим примјером. Имамо пред собом дијете, које је већ јело јабуку, и коме је позната угодност, што се осећа код уживања тога воћа. Томе дјетету покажемо јабуку. Његове ће се очи засвијетлити, на уснама његовим заиграће смијешак. Оно је препознало ја-

Учитељ 22