Учитељ

ПН па а оаниа

О бојним аномалијама 343

ПСИХОЛОГИЈА

0 бојним аномалијама"

[ Познавање бојног слепила је од великог практичног значаја. Оно је познато, нарочито у Немачкој и Америци, у многобројним испитним комисијама за испитивања појединих звања, као што су железничарска, морепловска и друга, у којима боја игра важну улогу. Али је оно такође од огромног теориског значаја, будући да сам акт доказује да су бојни квалитети и чисто субјективни, а не само да зависе од физичких услова. Тако су бојни осећаји везани на треперења светлог етра, али осим тога бојних квалитета имамо још и код разних болести, тровања, помоћу контраста, притиска на оку ит. Д. Ако имамо таласања, имамо и боја, али неи обратно. Такође квалитет појединачно није једнократна функција таласања, јер до данас није нико нити видео нити васпоставио светлост од једног јединог таласа. Овде је можда меродавна само суперпозиција (Киршман, РЋИ. 56. Ва. 8) таласања за бојне осећаје (квалитете).

П Квалитети бојних осећаја нису код свих људи једнаки (Лок), али ипак узимамо да су код већине приближно једнаки. (Оне пак, који обелодањују да су им бојни осећаји несразмерно различни, означавамо као аномалне односно бојно слепе.

Како је низ бојних осећаја бескрајан, то се квалитети не морају да утврде тачно, тј. баш они који недостају бојно слепом. Према оваквом становишту компонента теорија није могла

_ да остане равнодушна. По Хелмхолц-овој теорији има свега 3 основне боје и 3 одговарајуће супстанце на ретини. Према томе нормалан је трихромат, парцијелно бојно слеп дихромат и тотално бојно слеп монохромат. Последњи се зове тако јер не

1) Многим наставницима основне школе дешавало се да им на зидној карти често пута одлични ученици не могу да нађу неки крај о коме их наставвик пита и ако им је пре тога довољно показано. И мени се то дешавало. Ја кажем ученику да нађе сремску равницу која је зелено 06ојена и он не може да нађе, не види је. Чудио сам се томе. Међутим то је долазило отуда што је тај иначе одличан ученик слеп за зелену боју. Ову интересантну појаву објашњава нам чланак г. Аврамовића.

; Ур.