Учитељ

344 учитељ

види ни једну боју, пошто има само једну; ако недостају све 3 боје онда имамо посла с потпуним слепилом.

Но показало се код бојно слепих, који на једном оку тотално, а на другом нису ни мало бојно слепи, да светли осећај бојно слепог ока није једнобојан већ безбојан. — Такође је неправична Херингова теорија са својом схематичном поделом у црвено-зелене-плаво-жуте (у Херинга је шта више езгистенција плаво-жутог слепила више у питању) и тотално бојно слепе, дакле у неким случајевима, који су нам познати, могу недостајати сви могући квалитети, На сваки начин изгледа да једни ређе а други чешће недостају. Поред црвено-зеленеји плаво жуте по Херингу егзистира још и црно-бела супстанција на ретини, дакле један (чисто) самосталан црн и бео осећај. У суштини Је то што називамо бело једна комплексна „претстава“, пошто не видимо никада чисто бело, и ради тога обележавамо жућкасте, илавичасте и пепељаве површине као беле. Тако се према овој теорији не може уочити зашто не постоје и црно-бели слепи!

Једна много боља и односима прилагоднија подела је у полихромате, дихромате и ахромате (Киршман). Полихромате су они који виде више од две (у опште узев бескрајно много) боје. Међу њима постаје опет нормални и анормални, код којих неке боје недостају или су слабије. Прелаз бојног слепила на нормалне је скроз течан, јер по Јодљ-у има прилично много људи који имају од норме отступајуће особине бојног осећаја, али у пркос томе они су као и нормални полихромати: њихова моћ за разлику боја је скроз нормална. Такви људи распознају сигналне светлости као и нормални, али само у већој близини. Њима је потребно више времена за сигурно распознавање него нормалнима. | |

Дихромате виде само две боје.. Ове не морају бити (као што је горе наглашавано) црвено-зелене или плаво-жуте, јер има толико много врста дихромата колико и зареза преко једне обојене кегле.

| Ш Да бојно слепило није никаква болест може се смело потврдити; то је евентуално један напредак развића. Ми знамо и друга оступања од људске норме, која се означавају патолотика, али она то. извесно нису, нпр. претерано смањивање пупила при светлости и претерано проширавање у мраку, где дотични дању готово преоштро, а ноћу виде много боље него други. Та-