Учитељ

Отшти закони развића у дечјем говору 347

моћна стакла. Такође у друштву ђака и обично одлазивши по пољима није виђао пољско зеленило; а при брању јагода и др. црвених плодова, док су другови имали пуних џепова, он их није распознавао. ..

И збиља, у ово смо се уверили и сви ми који смо присуствовали горњим експериментима, за шта је и он сам био вољан и заинтересован да сазна праву истину. Видели смо, дакле, да је за зелено и црвено био тотално слеп односно дикромата. Па ипак, како се указало у току времена, он је и код ових боја опажао неке нијансе, и ако се све чинило да их нагађа.

Исти овакав случај имали смо и с једним професоромпсихологом у нашем институту за експ. психологију.

Др. Стојан Аврамовић

Општи закони развића у дечјем говору — Карло Билер —

Проблем порекла говора у човечанству добио је у 19 веку два нова покрета. Први долази од биолошке идеје развића. Ш. Дарвин написао је дело „Изрази емоција код човека и животиња“, а Вунт је из тога извео закључке у области говора код детета. Ова два изучавања, једно компаративно, филогенетичко, како се то у биологији каже, друго онтогенетичко, морају се узајамно проникнути. Поћи ћемо од крајњег резултата компаративног изучавања, и завршићемо говором код детета. МИзнећемо из. Вунтовог дела три принципа, управо три аксиоме, које су главна тачка његове целокупне теорије, одакле се она може схватити и разумети.

Први постулат то је општа веза морала са телесним покретима, који сачињавају израз. Од најнижих животиња па до човека, свуда где се налази какав свесни покрет, свуда има према Вунтовом мишљењу, физичких покрета који тумаче моралну поДаву. И код животиња налази се развијање моралног живота. Изразни покрети такође постају ту богатији и различитији. Говор је друга аксиома. Гласовни говор је само један део, један сектор, целокупног система изразних појава. Посматрајте животињу и примитивног човека, кад падну у стање моралне побуде. Целокупно је тело посредник израза, а њихови гласови су само уну-