Учитељ

348 Учитељ

трашњи део ове целине. Гласови животиња и човечји говор оцртавају се, са Вунтовог гледишта, као гласовни покрети. Ево трећи и последњи корак: човечји говор који је далек да може бити приближан животињском гласу, који се уздиже до тачке разликовања звукова и до интелектуалне способности за изражавањем, тај говор, према Вунту, остаје. У овом се црпи функција, израз и манифестација онога, који говори. Тако се долази до дефиниције о говору, коју износи Вунтово дело: „Сваки говор састоји сеу гласовној манифестацији или у другим знацима помоћу звукова који, произведени мускуларним акцијама, саопштавају унутрашња стања (претставе, осећаји, емоције). Што смо изнели ову скицу, то је само зато, да учинимо једну критику. Нама је критика управљена против последње аксиоме. Ми кажемо не. Функција говора не црпи се у манифестацијама, она је нешто више од одблеска индивидуалног живота. Најпре, говор је један фактор развијања заједничког живота, и то првог реда, па чак и код животиња и у толико више, што ту-налазимо механизме, који се могу упоређивати са човечјим говором. Могу се узети као пример организованог социјалног живота пчеле и мрави. Теза о говору пчела и мрава данас је једна врста поетске митологије. Ми знамо помоћу тачних искустава, како су заједничка предузећа животиња · коордонантно, уређена по извесном одређеном механизму. Не треба, ваљда, доказивати законитост поређења ових чињеница са човечјим говором. Али остаје факат, да ту има функције говорних елемената. Ето, то је важно. Да ли је то и код свих животињар Данас, помоћу науке и посматрања, ми смо дошли до закључка, да развијање и разлика говорних елемената код животиња су много више паралелни на ступњу организације социјалног живота, него на ступњу умног развића индивидуе. То је прва тачка на којој смо данас превазишли Вунта. Друга тачка изгледа још важнија: по чему се човечји говор разликује од гласа и гласног органа код животиња» Има ли у овој области једна разлика између човека и животиње» Са гледишта упоредне психологије следује једно категорички да. Навикли смо често, да видимо како падају бране под руком теоретичара еволуције. На терену говора не може од тога бити питање, јер човечји говор садржи једну функцију, врло важну, која до сада није откривена ни код једне животиње, а то је претставна функција језика. Наше речи и изрази потчињени су предметима и њиховим одно-