Учитељ

Гразерова педагогика | 437

та да је јо5 дозга јак да гекопз шта пезјо дгиво. Та петос која оп1 овебаји и хеб! уоф бегћо опада а 1д4еји затпопр јађуа; паћо је пшто прозпаћ ји дођто да, Ћ1 јој зе роторјо ваја Да.

сув зјађовћ. да Випјапп

ИСТОРИЈА. ВАСПИТАЊА И НАСТАВЕ

Гразерова педагогика

Рађено по Паулу Вирфлу

Јован Бабтист Гразер (1766—1841) спада у оне педагоге, које историја педагогике није довољно уочила и право оценила. Савременици и непосредни последници Гразера осећали су, дау његовим излагањима има нечег великог, али нису знали шта да с тим почну, како да те мисли примене у тадањем збиљском животу. Гразерове мисли биле су далеко испред ПОН времена. Данас ми смо у стању, да у многим „модерним“ педагошким 07 формним тежњама видимо Гразерове тежње и идеје.

На многим местима свога главног дела »Рјушна«« указује Гразер на нужну узајамност између педагогике и филозофије и он је један од првих, који се је трудио да изгради један педагошки систем на научној основи. Човечје постајање Гразер сматра као „развијање духовног принципа“. Крај овога развоја чине опште вредности: истина, љубав, праведност и лепота остварене у човеку до највишег могућег степена. Ове вредности чине идеални циљ и сигурно мерило за свако културно деловање. Отуда Гразеров васпитни циљ: „Истина, љубав, праведност и лепота јесу четири врха уз која треба васпитаник да се успне“. Човек треба у животу да претставља „дивинитет“ "тј. треба да тежи да се што је могуће више приближи божанском идеалу.

Васпитаник има да се упути у мисаоно посматрање ствари и појава, а не да му се даје готово знање. Не треба да се задржава на површини ствари и да их само памти, него колико може да их проникне својим духом. Из оваквих и сличних мисли Гразер изводи закључак да је основни принцип свег васпи-