Учитељ

438 Учитељ

тања саморадња. „Вештина наставе је спретност учитеља, да побуђивањем и потпомагањем делује на развијање моћи сазнања у једне индивидуе, те да ова сама себи прибавља право сазнање живота и да се за њега опредељује“.

У религијском васпитању потребно је темељно, продубљено и рашчишћено схватање света, јер педагогика мора да иде за циљем, да од детета начини моралног човека. Али Гразер не иде даље сем што поставља Бога као разлог и принцип крајње моралне сврхе света. Целокупно обиље моралног убеђења и начина деловања улева се у божанско. „Дакле, живот у разумном смислу, у. коме човек у свима својим грађанским односима делује као истинити човек и хришћанин, с увиђавношћу, сопственом снагом и религиозним смислом“.

За школу свога времена Гразер вели: „Досадашња школа је једнострана школа учења, а није васпитни завод. Она васпитава за незнање и глупост“. Она нема што је најважније: драж за учење. — Учитељ у основној школи мора увек да надовезује на оно што је дато: „Пре свега настој да сазнаш шта твоји а ници већ знају, да би могао даље зидати на нађеној основи“. —

„Увек стављај ученика у његов дечји и истински живот, да Пе сам посматра и на тај начин прибави право знање о човечјем животу. Основана наставна метода мора измислити средство, којим ће олакшати детету схватање живота“. — Зар ово није захтев данашњице: кроз живот — за живот» Изгледа, да нисмо баш тако далеко одмакли, као што се често истиче.

Мако Песталоцијев следбеник, Гразер не захтева опште човечанско васпитање, него васпитање мора да се наслања на „прилике“, на „реалности -збиљског живота“ у којима дете живи. — Без очигледности нема знања, без очигледности не може се нагон саморадње упутити у одговарајуће стазе. Али при очигледности ученик увек мора поредити нови предмет са сличним старим, већ познатим. Иначе очигледност остаје бесплодна.

Гразер се је опширно бавио наставом језика. Оштро критикује дотадању наставу језика: „Шта је учињено за образовање ученика, ако делове говора учи напамет» Шта, ако зна сваку

· реч да постави на своје место и да је означи» Шта, ако зна деклинацију именица, коњугацију глагола, ако зна да подели речи у 2, 3, 4, 5 главних врста и зна да наведе изнимке» Како је за ово мало потребан разум и колико се без потребе напреже пам-