Учитељ

Обрада географије у основној школи 441

је у земљопису да ђаци науче читати карту. Други на то веле: основној школи није задатак да спрема чичероне.

Далеко би одвело ако би се наводила мишљења многобројних мислилаца и педагога. Али сви они савременији захтевају у настави географије, да се више она бави проучавањем узајамног утицаја земље и бића на њој, међусобном зависношћу географских елемената, развићем: човекове културе, познавањем узрока и последица и тумачењем ствари и појава, но простим предавањем знања ствари и појава и памћењем имена њихових. Већина одбацују описни карактер у географији. Свакој правој и савременој настави задатак је да васпитаника научи умним ком-. бинацијама и мишљењу о стварима и појавама, а није јој задатак суво и голо памћење имена. Један јавни радник рече: „Више вреди једна мисаона но сто учених глава“. И заиста, школа не треба да спрема папагаје но будуће људе и грађане.

Ваљало би промислити о географској грађи, о њеном распореду и о систематском показивању и објашњавању. Исто тако: би ваљало утврдити, а то је задатак овога предавања, и шта су то мање јединке географске, од којих се синтезом ствара цела: држава и домовина, па и свет. Ваљало би утврдити шта су то мање целине у главној и великој географској целини, да ли су то површинске или линијске или запреминске количине. Па би

" ваљало знати: како се може и у географији најцелисходније применити педагошко начело: од познатога непознатом, од ближега даљем, од јаснога нејасном. Најзад треба и географску грађу“ распоредити на школске године и разреде.

Дете у школу доноси многе појмове географске, само их у школи треба систематски средити и објаснити, како би били темељ за схватање и појимање даљих и неопажаних објеката. Ако дете није никад видело једну врсту предмета, оно никако не: може имати компаративне моћи, јер само опажене ствари и појаве дају претставе у духу, и постају основица маштању, замишљању, упоређивању и комбиновању, тј. дају основицу за појимање и онога што се чулима непосредно није опазило ни осетило. А на: тој моћи заснива се највећи део духовне радње. Нема места где деца не могу чулно опажати и где немају појма о равнини, узвишењу и брежуљку, о току воде и ушћу, о насељу, зградама и цркви, разним занимањима и привреди, о дану и ноћи, о хладноћи и топлоти, о киши и снегу итд. Све то и много шта друго: деца знају, али у школи треба поставити те појмове у ред свесних појмова, треба поставити њихову узајамну везу, поставити узрок узроку и претставити цело. бивање и цео живот. Не може дете појмити правац тока и пораст реке ако не посматра нагиб корита и подлоге. Не може разумети оштрину северца и кошаве, ни благост јужњака ни влажност горњака ветра ако не упозна пре тога распоред мора и висинских греда и гребена. А ово се "опет не може јасно појмити пре, но што се да појам о данима и: временима и о странама света и распореду земљиних појасева.