Учитељ

- 442 Учитељ

Тешко је објаснити појаве дана и ноћи као и годишњих времена. Али свако посматра небесна тела, опажа како се Сунце удаљава и приближава нашем завичају, опажа дужање дана и ноћи, опажа мене месечеве, оно чује од старијих да кишу и сушу везују за те месечеве мене и друге појаве, велећи: „Ако о мени Месеца не падне киша, неће је бити чак до уштапа, а можда ни тада“; оно чује: „Зађе Сунце за облак — промениће се време“, као и „Око Месеца види се колут — биће кише.“ Дете опажа да појава Сунца доводи светлост, зору и дан, а заход Сунца да доводи таму, вече и ноћ. Зато и у школи та објашњења и могућност разумевања нису — по педагошком правилу „од ближега даљем — оно даље, иако су небесна тела далеко од посматрача, али су "близу њега појаве. Појаве су ближе од ствари. Тако исто и опажање кружења годишњих доба услед положаја Земље и Сунца у њиховом кретању није деци предалеко но је блиско. А ту је праузрск почетку сваке промене, свакога бивања и постајања око човека. Изучавање земље и домовине везано је првенствено за њену минералогију, за њену флору и за њену фауну. Променама минерала стварају се услови животу биљака, а ове су услови 'битисања и живота животиња. А све те промене дешавају се утицајем сунчеве светлости и топлоте, јер је Сунце извор свега живота у сунчевој васионској системи. А да се позна једна ствар мора се проучити од њенога почетка па до завршетка, а ствари међусобно довести тако, да: све буде у свему, и да једно без другога није потпуно цело, но да једно од другдга зависи, и да је у исто време завршетак једнога бивања почетак другога, како ће “се поставити низ узрока и последица.

Очигледној настави је задатак да деци још у почетку покаже географску терминологију како физичку тако и математичку, као што се већ напред рекло. То ће бити најбоље ако се изводи непосредним чулним опажањем, колико се више може. Али, врло је мало знања, која се стекну тим начином, јер није могућно, а било би и врло тешко, скупо и заморно, па најзади бесмислено, водити децу да сваку ствар у свету на њеном месту посматрају и расматрају. Ту се помаже настави разним вештачким средствима, као што су модели, цртежи, слике, диаграми и т. д. Где нема језера и мора ту ће се она у мањем вештачки показати тако, да дете фантазијом својом створи себи прави предмет у духу и стекне потпун и јасан појам о њему. А доказано (е: да је фантазија главни посленик и најјаче средство за проширење нашега знања, и да је знање фантазијом стечено много обимније но оно стечено средством чулнога опажања. Ђаци морају много видети и посматрати у самој природи, али морају исто тако, па и још више, опажати и ствари и појаве у учионици на вештачким средствима, мора им се привући јака пажња на околину, и у њој "развити услови за компарацију и за дискриминацију, па да она