Учитељ

Страна књижевност 415

Оне Егзећипд (Васпитање — Месечни часопис за везу културе и васпитања у науци и животу — Лајпциг, новембар 1929 год.).

У чланку „Фребл и садашњост“ Др. Херман Нол вели, да је Фреблова педагогика израсла из прајединствене лепоте романтике и „Дечја башта“ по својој унутрашњој суштини је романтична концепција. Питање је како се овај романтични облик живота може одржати у наше данег — Многи мисле да је за предшколско васпитање систем Монтесори прикладнији од Фреблових башта. Реалност, трезвеност, стварност су одлике које се приписују систему Монтесори. Али им Фребл води рачуна о реалности. Предмет његових излагања увек су најближи односи и догађаји из дечјег живота.

Велике и истините мисли о животу као тоталитету, које је развио немачки духовни покрет почев од периоде „штурм и дранг“ па до романтике, Фребл је сасвим тачно и правилно применио у васпитању. Фреблов духовно научни романтизам није утопистички. Он захтева да се човек одгаја у живом односу према садашњости, прошлости и будућности човечанског развоја. Ко у овоме не иде с Фреблом, заостаје иза њега. Суви рационализам и сензуализам г-ђе Монтесори није ништа друго до 18 век.

Од Песталоција, г-ђе Монтесори и теорије радне шко„ле, Фребл се разликује у схватању саморадње. Он не схвата саморадњу у смислу чисто функционалном, као формалну вежбу моћи, већ увек као схватање смисла. По Фреблу по«себни позив човека је приказивање бесконачног у коначном и то да га изводи у сопственом животу свесно, по самоодређењу и слободно. Задатак је педагогике да чува светињу оваквог откровења у детету, да му увек чисто приказује јединствен смисао света у свој његовој разноликости. — У овоме се Фребл разилази са свим оним што ми данас чинимо у нашим школама. Овде настаје питање о значају романтике за садашњост. Ново одуховљење нашег бића могуће је само ако нам успе да поново добијемо такво убеђење какво тражи "Фребл. Из испољених односа живота, напорним учењем, моамо поново да нађемо његов смисао. Прави смисао романтичког схватања је вера, да сви виши мотиви човека постају велики у колевци осећања и фантазије. Без њихове енергије која инспирише, све битисање је немоћно и без значаја. Реализам који би ово негирао, да би остао стваран и трезвен,

"не само да би изгубио. снагу за решавање својих дневних задатака, него би на крају изгубио и ствар човека.

Др. Герхарт Гизе дао је опширну расправу о „Држави, државној мисли и државном васпитању“.

Др. Алфред Андрезен, управник сеоског васпитног дома у Биберштајну даје неку врсту биланса о „Покрету сеоских