Учитељ

536 У читељ

врло важну новину: то је увођење метода, помоћу кога деца „зарађују“ знања. Не негује се једино памћење. Сва чула, и специЈално рука, употребљавају се са дечје стране ради стицања знања. Школа учења је замењена радном школом. Учитељ се уздржава, он на најзгоднији начин искоришћује дечју радост услед личног стварања и њихову вољу за делање и сазнавања. Када је врло мало оно богатство, које учитељ извлачи из деце, онда се прави наставна екскурзија. Излет је постао карактеристичан спољашњи знак школске реформе. Најзад, испуњавање принципа завичајности јесте најбољи пут, да деца добију непосредно ефикасан, жив просветни материјал. Данас је тај наставни план тако уобичајен, да се више не може замислити нека друга модерна школа осим ове.

Године 1927 успело се, да се за целу Аустрију оствари нова школска организација. Отстрањена је ранија троразредна 'грађанска школа (више народна школа), и сада је на четвртогодишњој народној школи дозидана четворогодишња главна школа као обавезна школа. Ма да нисмо успели да постигнемо жељену

· организацију апсолутне једноставне школе до четрнаесте године. старости, ипак смо се стварно веома приближили томе циљу, јер и за четврторазредну главну школу и за четврторазредну нижу средњу школу (нижи степен средње школе) важи исти наставни план тако, да је у свако доба, без испита, могућан прелаз из једне школске категорије у другу, ако су цензуре довољно добре. И ту су 1928 године уведени нови, дефинитивни наставни планови. У главној школи је извршена диференција стварањем двеју колона: колона А прима даровиту и напредну децу, а колона В слабију децу, којој је потребна помоћ. И ту влада радни метод. Страни језици почињу само у другом разреду главне или ниже средње школе.

За нову школску организацију у Аустрији карактеристично је то, што је и дете сиромашних родитеља добило неке могућности за напредовање: после четвртогодишње (бесплатне) народне школе, веома талентованој деци је омогућен улаз у Државни васпитни институт (средњу школу) са интернатом (новчани улог зависи од родитељске зараде), или следују даље четири године у бесплатној главној школи, а затим иду или у професионалну школу, стручну школу или вишу средњу школу (са стипендијом). Сме се тврдити, да ни у једној земљи напредовање способне деце није толико олакшано колико у републици Аустрији. Поред ових школских категорија, створене су и друге, које оној деци, што нису могла посећивати нормалну главну школу, омогућују постизавање университетске матуре, ако имају потребну способност. Она деца, која имају добро сведочанство о завршетку главне школе, али нису могла да уче страни језик, што се често дешава у сеоским школама, ићи ће у такозване преводне разреде, који су увучени између главне школе и више средње