Учитељ

540 Учитељ

глуво-неме, морално посрнуле и др. Али друштво се не задовољава овим. Оно је према захтеву нове школе пошло и даље. Познато је да је природа, а затим животно искуство поделило децу према душевним способностима у три групе: 1) обдарену; 2) нормалну; 3) заосталу.

Док деца прве групе, упркос свима тешкоћама на које наилазе, корачају крупним и сигурним кор цима, дотле деца последње групе захтевају много већу помоћ па ипак да не покажу неке нарочите резултате у успеху. Због ове разлике јавиле су се школе или одељења за обдарену и одељења за · заосталу децу — поред школа за нормалне. Оснивање ових школа — одељења има велики значај у погледу рада и успеха у школи, јер свака врста захтева специјалан начин поступања. На овај је начин постигнут онај захтев нове школе; да се школа подешава према деци а не деца према школи.

Овакав покрет топло поздрављају учитељи, који су радећи у одељењима где су измешана деца разних способности наилазили на извесне тешкоће и непријатности, јер и поред најбоље воље и труда нису са извесном децом могли постићи повољне резултате. Покрет поздрављају и савесни родитељи, који на овај начин налазе лека својој деци, која су често долазила кући сва уплакана. Покрет ће најзад најтоплије поздравити она деца која ће у тим школама и тим одељењима доћи до уверења о некој својој вредности и избећи оне сталне подсмехе другова, који се дешавају сада у одељењима, где су та деца измешана са нормалном и даровитом децом.

Док овај рад у појединим државама има већ и своју историју, дотле је.код нас ово у пракси једна нова ствар. Сада су формирана два одељења за заосталу децу: једно у Београду а друго у Земуну. Ускоро ће почети и рад једног завода за умно ограничену децу -— дебилне, кретене и идиоте.

У досадањем раду са абнормалном децом заслужује највећу пажњу рад г. Вељка Рамадановића, управника Завода слепих у Земуну и инспектора Мин. социјалне политике, који. 1896 год. оснива у Пожаревцу завод за глувонеме у то време први и једини завод те врсте на Балкану. Г. Рамадановић у тешким социјалним приликама 1917 год. оснива у Биз-рти завод за слепе српске. инвалиде, који по повратку у отаџбину наставља рад у Земуну. Али г. Рамадановић, не задржава се само на овоме раду. Он успева да преко својих пријатеља у Чехословачкој г. Ј. Земана, инспектора Мин. просвете иг. Петра Зенкла, претседника Социјалног збора града Прага, упути известан број наших учитеља на стручно васпитање за. рад са абнормалном младежи. Његовом заслугом питање: