Учитељ

Примена психологије у пољским школама 541

заштите абнормалне младежи добија и законску форму, а доцније он покреће и питање оснивања овога курса и приводи га у дело уз помоћ меродавних фактора Мин. просвете код којих је наишао на потпуно разумевање и помоћ.

Вук. Марковић

Примена психологије у пољским школама

Према извештају М Касдуискб у пољским школама, почиње обилно до се узима у помоћ психологија.

Године 1919 основани су у Варшави и Лођу психолошки лабораторијуми. Њихов почетни задатак био је одабирање душевно абнормалне деце (заостале, слабоумне, идиоте и др.) из основних школа и оснивање школа или помоћних разреда за њих. Постепено се делатност ових лабораторијума проширила и на децу са телесним недостатцима и морално посрнулу. Доцније су решавана и друга психолошка питања, као напр. у Лођу избор веома обдарене деце из основних школа за учење на средњим школама. Побуду за примену психологије у школама дала је недавно умрла професорка Ј. Јогеукоуа. У варшваској државној педагошкој школи приперемила је. масу психолога, који су се посветили педагошком раду. Године 1916 било је први путу Варшави званично установљено место школског психолога за тамошње основне школе, а у тамошњем психолошком друштву образована је секција школских психолога. Они помажу опитним школама при изради наставнога плана или новог наставног метода и нове школске организације. Даље сарађују са масом основних школа на научној организацији школскога рада.

Рад школских психолога у осталим основним школама састоји се у томе, што они уз помоћ учитеља врше психолошка испитивања ученика тестовима, да би утврдили њихов интелектуални развитак и њихова знања, а помажу такође и у рационалној расподели ученика на разреде и одељења према њиховим способностима, висини интелигенције и према постигнутим резултатима у настави. У јуну 1928 год. било је тако испитано у у прва три разреда у 20 варшавских основних школа око 6.000 деце. Требало је, наиме, утврдити, како се основне школе прилагођавају званичним наставним плановима и колико су ти планови погодни за менталитет деце, која долазе у основну школу, да би се резултати овога испитивања могли искористити при решавању пројектоване пољске школске реформе и при састављању нових наставних планова. Исто тако ова испитивања, која се врше сваке године, треба да дају тачну слику постигнутог напретка, да би се могли пронаћи погодни и непогодни услови, који утичу на рад појединих школа. Последњи задатак психолошких испи-