Учитељ

Страна књижевност 549

= порођај мајке. Шапатом се, као каква велика тајна, објави старијим женама у кући зачеће. За пуних 9 месеца ношења, крије се будућа мајка од старијих у својој кући, као да у сво10] утроби носи симбол греха а не симбол живота. А кад дође дан порођаја, највећи број наших мајки порађа се у каквом мрачном вајату, на тврдој и оскудној постељи, застрвеној често пута више неупотребљивим дроњцима, или само сламом.

Никакве хигијенске мере ни предохране у погледу заштите од разних оболења било мајке било одојчета не предузимају се, нити се о њима шта зна. Не појима се важност здравствених услова код супруга, ни последице наслеђа разних болести од једне или друге стране. Обично се све то везује са саму судбину и ништа даље.

Д-р Зелић дао је у својој књизи све савете које данашња медицинска наука може да пружи будућој мајци. Он је пропратио зачетак од прве ћелије до порођаја. Пратио је исто тако све фазе трудноће, све нормалне и патолошке појаве које се јављају за то време и о свему дао савршено јасно и стручно мишљење.

Све будуће мајке треба да узму књигу Будућим мајкама Д-ра Зелића и да је читају по неколико пута, да преврћу њене листове скоро свакодневно и сваки пут ће наћи по једну корисну поуку за себе.

Тамо ће наћи најбоља упутства да осигурају здравље себи и своме породу, да за тим осигурају спокојство и срећу целе породице и са њим заједно целоме народу.

Данило Милановић

_Б) Страна књижевност

Васпитање (Рје Егдећипо) — месечни часопис за везу културе и васпитања у науци и животу — Лајпциг. · У децембарској свесци за 1929 годину професор др. Вилхелм Флитнер у уводном чланку излаже „Ново схватање методских основних питања“.

Два погрешна схватања отежавају данас размишљање о методиским питањима. Једно пориче да уопште постоји посебни методски проблем, а друго сматра, да се методска питања имају решити „научно“. Прво схватање је настало у нашем веку и то као рекција на оно друго које постоји, нарочито у Немачкој, од пре 300 година. Тачно је да метода не може бити рационална и да научно постигнута правила не могу одређивати радње. Педагошка се радња мора развити као слободно узајамно општење, као сусрет зрелијег са мање зрелим, образованог са необразованим. Метода је само посебни облик друштвеног опхо-