Учитељ
664 Учитељ
Људи су друштвена бића. Наше разнолике потребе могу да'се задовоље само у развијеној животној заједници. Све културне тековине постале су само тако, што ми живимо удружено. Овом живљењу заједно припада душевна функција, која му одговара, једно осећање везе: осећање заједнице. Овај душевни покрет, који је за животно уобличавање човеково од нарочито високог значења, не може да се зачне тек пошто се достигне извесно доба развитка, но мора да је већ детињој души својствен. Дубоки смисао детињства бића, која се споро развијају лежи у томе, што се у дугом периоду развитка пружа довољно прилика, које омогућују рашћење и образовање телесних и духовних снага. Из ове биолошке тачке гледања имао би онда овај однос пријатељства значење, што унапређује развитак снага. По своме«пријатељу дете упознаје друге људе, друге односе околнога света. Гледа у светове, који би му без тога остали непознати. Игра — главни облик делатности младога човека — прима свој пуни смисао тек онда, ако постоји и друг у игри. На деци, која расту без браће и сестара, може се опазити, да она, и кад се баве скупим играчкама, лако постају незадовољна и зловољна. Недостаје им друг у игри. Кад се играју сама, то их не задовољава, јер је досадно.
Индивидуална психологија је доказала, да душа духовно покретљивог детета тежи, да у свакој вези заједнице нешто вреди. Самотник мало значи у разреду. Ко хоће да се протури у овом савезу, постићи ће то најлакше тако, што ће ступити у везу са својим друговима у разреду. Група се показује у заједничком животу код напада и код одбране као одбојна моћ, |
Сваком посматрачу дечјега живота без сумње се наметнула мисао, да свет детиње душе показује особити састав. Чул-. ност и живи рад фантазије означени су као битне ознаке душевнога састава детињства. Чудно је, до које се величине ови светови фантазије уздижу. Код одрасла човека своје околинг дете ће наићи на мало разумевања за ову особину своје душевне снаге. Онда му не остаје ништа друго, већ да са којим вршњаком живи "у свету фантазије, који је сам створио. — Један ми је друг причао, да се с особитом радошћу сећа једнога пријатељства, које