Учитељ

Ђачка пријатељства 665

је имао као десетогодишњи дечак с једним другом из разреда. Читањем прича о Индијанцима њихова је машта била живо покренута. У договору заједничком подигли су пред својим духовним очима големе прашуме Америке. Пустоловине колониста претставили су себи веома великим. По њиховом мишљењу требало је да изврше најпре два посла: да убију лавове и да обарају стабла. Да би помогли исељеницима, они су пронашли два изума:тушку, која је сама пуцала на лавове и машину за обарање дрвећа. Да би се извели проналасци тражили су новаца. У бележници нацртали су и описали оруђа, која су изумели. На последњој страни сабрали су суме, које су им проналасци морали да донесу према процени. Кад су израчунали изашла је велика сума. Ове велике бројеве још нису упознали на наставним часовима. О њима још тада, у време пре рата није свако говорио. Часовима су лежали обојица на ивици једне мале шуме и размишљали, какве ће дивне ствари купити за ове милијоне. Овај свет створен њиховом маштом био им је као прави свет. Гледали су на њ као на светињу, у којој није смео да завири нико други.

Из овога излази да ђак због свога развитка мора да ступи у пријатељство са својим вршњаком. Утврђено је да млади чо: век у вези заједнице појединих пријатељских група обогаћује битно свет свога искуства, да његов живот игре добија свој пуни смисао тек у свом другу за играње, да дете у своме пријатељу цени душу, која му је по развитку равна, и која га разуме. Пошто то постојање у блиским дружинама пријатељства тражи неговање социјалног начина понашања, показује се пријатељство као део приправе за заједнички живот у другим друштвима.

Из своје побуде неће дете ништа да искаже о проблемима, који се обрађују у овој расправи. Можда је узрок овој чињеници у томе, што одлука ученикова стоји под јаким утицајем несвеснога. Али ако га подстакнемо на одговор, опазиће тачни посматрач животних израза детињих постојање законитог и општег. Разред нам се онда више неће учинити као само нагомилавање појединаца, већ као организован савез заједница. Поједино се дете не види само као изоловано биће, већ и као члан своје групе. Оно својим утицајем уобличава дух ових малих заједница, а на његов властити душевни састав угичу ови колективни савези.

Ружа Леринц