Учитељ

668 Упчеи тле љ

тако, као што претерана влага гуши биљке“. _ Наставни предмети морају изазивати интерес, а главно је да се развија дечија саморадња. „Мој ученик неће своје лекције говорити већ вежбати. Он ће их у радњама понављати“. — Најбоље средство за изазивање пажње је очигледност: Ако се томе придружи и добра наставна метода, онда ће настава бити васпитна. Мисао о васпитној настави доцније је Хербарт развио у својој педагогији. За Монтења настава је само средство, а циљ је васпитни: образовање моћи суђења и образовање карактера. —

| „У настави се има учити матерњи језик и живи језик суседних народа, а тек затим могу се учити стари класични језици. „Ја желим пре свега да знам добро свој језик и језик мојих суседа с којима имам највише везе“. __ Ово је први пут од. времена кад су Римљани учили живи грчки језик да се у васпитању препоручује учење живог страног језика. Свакако. под утицајем свог латинског васпитања Монтењ ипак није озбиљну пажњу обратио матерњем језику, што се види из ових речи: „Нека само наш васпитаник има доста знања о стварима, речи ће доћи саме од себе. Најважнији је предмет филозофија. Она нас учи како треба живети. Далеко је лакше схватити основне ставове филозофије, него учити читати и писати“. Важни су предмети историја и земљопис јер „овај свет је огледало у ком треба да се видимо, да се оспособимо познати као што треба“. Као што околина живих људи утиче на образовање карактера, исти утицај врше-и историјске личности. Зато Монтењ придаје велики значај историји. Иначе занемарује природне науке, математику и религију.

Све знање треба црпсти више посматрајући и општећи са људима, а мање из књига. Монтењ је први који истиче дечију околину као важан васпитни фактор. Васпитаник треба да научи познавати све људе. „Чак и глупост и. слабост. других послужиће му као поука“. — Из свих горе наведених разлога, разумљиво је зашто Монтењ истиче путовања као одлично васпитно средство. Због дечијег интереса настава нека се равна према случајном моменту-и нека је пријатна и весела. „Што им користи, то треба да је њихова радост. Детету треба корисну храну намочити шећером, а штетну са жучи“. —- ;

У погледу телесног васпитања, Монтењ је далеки претеча "савремених погледа наших дана. Телесно васпитање је битни део