Учитељ

У ЈИТеЕЉ = СТЕ

Мај 1930 ВБЕОГРАД| Год. 10 (43)

Морално васпитање и епоболи

Нема сумње да је проблем моралног васпитања најважнији у читавој области васпитања. Међутим ни у једној области не постоји толика подвојеност у мишљењима као у питању моралног васпитања.

Ово питање је сада на дневном реду у свима културним земљама и све више занима оне који се брину за будућност народа, човечанства. Оно има не само педагошки већ и социјалан значај, стога није само од интереса и важности за. васпитаче и наставнике, већ је исто толико од интереса и за све оне, дакле, који узимају ма каква учешћа у социјалном раду.

Многобројне књиге и чланци, који посведневно излазе, истичу одвећ велики значај морала за срећу човека као год и за напредак нације и човечанства и непрестано понављају, да школа мора свој главни задатак да гледа у моралном васпитању.

Економски напредак је неоспоран, интелектуалан је сваком од нас очевидан. Је ли то случај и са моралним напретком» На жалост, морамо одговорити негативно на ово питање.

Ако је тачно рећи о једном човеку, да се његова вредност огледа у вољи и раду, а не у његовом мишљењу и знању, онда је још оправданије тврдити о једном народу, који задивљује свет својим научним открићима и техничким проналасцима, да се не може назвати срећним нити сигурним за своју будућност, ако његов морал није раван његовој материјалној снази и чији пороци, који се све више развијају. поткопавају изворе његова благостања. Људске врлине су најважнији МЕгер мира и социјалног благостања; оне су елементи рада и напретка и најпозитивнији фундаменти социјалног живота.

Учитељ 41