Учитељ

Ручни рад у забавиштву 671

њиме се помаже развиће не само појединих делова, већ и целога тела. Свакидашње искуство затим доказује нам, да су увек здравији они људи, који раде физичке послове него они, који не раде ништа или се само занимају умним радом. Зато је природа и дала човеку руке, да њима ствара многа чуда, а то га уздиже на виши културни ступањ. Нарочито је ручни рад важан после интелектуалног рада, јер се њиме освежавају сви физолошки процеси, који се после правилније врше.

2 Ручним радом потпомаже се психеслошко развиће деце. Психологија нас учи, да су чула и нервна влакна најважнији органи за психички живот. Ручним радом та се влакна вежбају, чула изоштравају и тако се богати духовни садржај дечји. Њиме се нарочито омогућава усвајање наставног садржаја боље него свака друга очигледност, која у томе погледу иза наставе рада изостаје необично далеко .

3 Ручни рад веома много утиче на развитак корактера, јер по својој васпитној вредности оставља далеко иза себе сву данашњу наставу празних речи. Поводом тога Фихте каже: „Децу треба навикнути на рад, да их бриге за свакидашњи хлеб не би навеле на неваљао пут и да је срамота изгледати издржавање из туђих руку а не зарадити га сопственим знојем“. Ручни рад нас још учи, да ценимо сваки раду опште и поштујемо раднике, јер је рад одлика културног човека и главни фактор у прогресу човечанства.

4 Сваки технички рад развија извесна осећања, а осећања највише и покрећу људе на рад. Све велике мислиоце, који су дошли до извесних научних ресултата, осећања су покретала на рад, јер она врше своје функције на свима пољима човечје активности. Ручним радом нарочито се развијају естетичка осећања, која још у забавишту треба неговати, пошто знамо из историје културних народа, да је наука најбоље напредовала и цветала код оних, који су обраћали нарочиту пажњу естетичком васпитању.

5 Присталице социјалне педагогике захтевају, да се деца васпитавају с обзиром на њихово учествовање у социјалном животу, јер је интерес сваког грађанина уплетен у опште · интересе друштва. Али да би сваки грађанин постао користан члан друштвене заједнице, он мора да испуњава извесну функцију у друштвеном организму. А пошто данас девет десетина грађана морају да живе од рада, онда јан забавиште мора да развија ручне способности својих ученика. Од њега се не тражи да децу научи каквом занату, већ да им пружи најосновније схватање продуктивног рада уопште и да их навикне на ручни рад за који она имају много више воље него за уми рад.