Учитељ

672 Угчиљељ

|| Историјски развитак

Телесни рад је вековима порицан и презиран и ако се баш он сматра као предуслов за сваки психички прогрес. У доба најјаче цивилизације људске, у старој Грчкој, срамота је било радити и живети од свога рада и требало је много векова да прође, па да рад постане част и понос.

Први педагог, који је ручном раду придавао васпитну важност, био је Коменски. Он је схватио, да школа трбеа да спрема за живот па је тражио, да вежбање руке треба да буде главни циљ васпитања. „Децу треба навикнути на рад и на непрестано занимање, било да је то озбиљан рад, било игра“.

Енглески философ Џон Лок препоручавао је ручни рад као одмор после интензивног умног рада. Он је тражио, да се занати уче по школама и да сваки човек научи по могућству два или три заната.

Са одређенијим погледом јавио се Русо, а нији претставник оне читаве плејаде педагога, који су поникли из француске револуције и који су истицали: да сви радом морају потпомоћи напретку Отаџбине. Он је тврдио, да ручни радови имају великог утицаја на духовну страну ученикову и учио свога Емила занату, како би постао користан члан друштва и како не би умро од глади у несрећним приликама.

Филантрописти су у својим заводима нарочито уводили ручне радове, који ће им требати у практичном животу. По њима су руке најплеменитији инструменти и људи, који још у младости нису извештили своје руке, увек зависе од других људи. ~

Песталоције је такође био одушевљен ручним радом. У његовом заводу у Најхофу деца су ручним радовима покривала трошкове око свога издржавања. Он је схватио рад као развој унутрашњих способности и као потребу друштвеног живота. Његов ученик Фридрих Фребел, оснивач дечјих вртова, још боље је истакао дечје тенденције за ручним радом. Он је тврдио, да је извор човечјег духа рад и први увео наставу ручног рада у забавишта. Његово основно начело је: што дете посматра, треба и рукама да научи. Још у забавишту дете треба да се навикне на рад, јер је то доба врело будућег живота. Од тог доба зависи „да ли ће будући живот бити ведар или мутан, тих или буран, бујан или колебљив, радљив или лењив, стваралачки или разоран, ратоборан или мирољубив“. У својим дечјим вртовима он је препоручивао: плете. ње, преплетање, савијање хартије, исецање, пробадање и вез. Ове две последње радње осуђене су од стране методичара и лекара новог доба, јер кваре чуло вида и стављају децу у могућност, да своје руке увек избоду иглама. Остале се и даље негују по забавиштвима Фребеловог система.