Учитељ

Ручни рад у забавишту 678

Развитак идеје ручног рада до Хербарта могли би свести на ова четири принципа: 1, покушаји да се ручни рад уведе у науку о васпитању (Коменски); 2, ручни рад у одношају према духовној страни васпитаника (Русо); 3, ручни рад у односу према практичном животу човечјем (Филантрописти) и 4, ручни рад као израз друштвеног живота, као средство воље (Песталоције).

Хербарт је у своме васпитном систему такође заузео свој положај према ручном раду. Он истиче ручни рад као поље на коме се развија воља и уноси га управо као средство за забављање у служби отклањања нерада. „Рука мора заузети место поред говора, да би се човек уздигао над животињом“. Према томе Хербарт је употребљавао ручни рад само ради формалног образовања васпитаникове воље, али га је искључивао из наставе, пошто нема сигурне психолошке основице. Ту психолошку основицу створио је његов ученик Цилер идејом о јединству наставног градива. И он је истицао вредност ручнога рада као најбољег средства, да се васпитају практично значајне особине, али није био за то, да се ручни рад уврсти међу остале школске предмете, већ је хтео, да се изучава у посебном разреду.

Амерички педагог Дјуји захтева, да настава ручног рада буде принцип или основа целој обуци, јер је дете по својој природи радно биће. Он мисли, да су четири нагона, које школа не сме угушивати: нагон за саопштавањем, нагон за истраживањем, нагон за радом и нагон за уметничким стварањем. Зато он и тражи, да школска настава отпочне радом, којим се нешто ствара.

Познати учитељ са баварских планина и чувени немачки педагог Ђорђе Кершенштајнер тражи, да се ручни рад уведе у школу као засебан наставни предмет, који ће се обраБивати у посебним, нарочито уређеним школским радионицама. Радну наставу .као принцип он не може ни да замисли без ове стручне наставе ручног рада, али захтева да ручни рад предају само стручни учитељи.

Марија Монтесори у својим „„Дечјим домовима“ даје широко поље ручном раду. Она разликује ручни рад од ручне гимнастике, јер ручни рад богати околину а ручна гимнастика усавршава индивиду. Ручни рад има да испуни један користан социјални посао а ручна гимнастика да извежба руку. На бази систима слободе, коју она нарочито уздиже, она не жели ништа да деца копирају. Она почиње рад са моделовањем, са израдом посуђа, циглица, црепића, малих зидова, кућица без темеља и са темељом. На тај начин деца понављају радове примитивних људи, који су у номадско доба прво почели да обрађују земљу, затим да праве склоништа и посуђе за кување оних производа, који су им родили на земљишту.

Учнтељ 5 43