Учитељ

680 Е У ни те ЈБ

дин. колико би уштедила школа, када би смо ми кречили» (Школа би уштедила 41 дин.)

Ко ће укратко да нам каже шта смо данас све научили» Неколико ученика су поновили: „Данас смо научили како се праве пећи за печење кречњака, како се пече и како се гаси креч. Даље смо научили како се кречи; прави малтер и малтерише". После овога деца су стално разгледала и тражила, да ли на зиду има још које место упрљано, или обивено, да би и даље могли радити.

На крају су дошла питања и објашњења. Више од пола деце појавило се са разним и доста интересантним, па често и са тешким питањима. Напр.: „Зашто се пуши негашени креч кад се мете у воду» Зашто се не прави креч од црног и црвеног кречњака» Зашто се ствара топлота кад се креч гаси»“ Неки су питали како се вади кречњак из земље. На ово питање дао је одговор један ученик и деца су га пажљиво слушала. Он им је објаснио, како се кречњак минама разбија. Сада се повела дискусија између деце. Они су почели једно другом постављати разна питања. Један је.поставио питање, како мине кад пуцају не побију људе» Он му је објаснио да се направи дугачак фитиљ који се на почетку упали, и док дође до барута, и док мина пукне, људи могу да се склоне. 5

Један од ученика причао нам је, како је чуо од свог оца, да су за време рата са Аустријанцима, помоћу мина срушили мост на Сави, да би им спречили прелаз. Па зашто смо ратовали са Аустријанцима» (Да ослободимо наш народ који је био под њима). Кад је почела борба са Аустријанцима и колико је трајала (Борба је почела. 1914 год. и трајала до 1918 године). Шта је било 1918 год.» (1918 године било је уједињење Срба, Хрвата и Словенаца.

Било је још много и много интересантних питања. Питања на која ученици, између себе, нису могли да дају објашњења та сам им објаснио ја.

Александар Анђелић

Кубни метар

— Предавање из геометрије у ТУ раз. основне школе —

1 Првог дана у природи

Поучни излет. — Једног сунчаног дана по подне поведох ученике до оближњег места на коме се подиже једна грађевина. Свуда у наоколо поређано је у кубним метрима камење и цигле.. Неки радници онога часа довучено камење сређиваху у кубне метре. Упозорих ученике да посматрају како радници реде камен и какав се облик добија. Један мајстор метром провераваше: