Учитељ
702 - | У чилељ
" је да се са школским властима у Цириху утврди начин, како би цео град, насупрот данашњем стању, постала област за искоришћавање подесних наставника.
Организаторно није Педагошки институт у вези с универзитетом; он је самосталан. Али поред обележеног искоришћавања универзитетских предавања, он користи, уколико је могућно и универзитетске просторије. Ипак се зидање посебне зграде у близини универзитета не може обићи.
Мада претходну спрему за Педагошки институт даје, као што је изложено, Педагошка средња школа, ипак врата његова неће бити затворена ни за матуранте гимназије и реалке. Исто онако као што је апсолвентима Педагошке средње школе створена могућност за све научне студије (чак и за медицинске и техничке) после допунског испита исто тако ће матуранти других средњих школа моћи ступити у Педагошки институт и у првом семестру допунити своје образовање потребним знањем из педагогике, али из вештина морају полагати и испит. Захтеви у овом правцу равни су захтевима, које постављају нове Педагошке академије у Немачкој.
и у На крају свога излагања референт је нагласио преимућ"ства предложене организације. „Мирније и темељније него досад, вели он, мање притиснут сметњом која дслази од истовремености општег и стручног образовања сналазиће се убудуће учитељски кандидат у духовном животу свога доба и добиће спрему за свој позив. Опасност, да се после дугог тражења и пипања најзад ипак због оскудице нежељених психолошких и педагошких погледа окамени у занатлијску рутину, постала је мања“. С друге стране, дубље студије упознаће га не само са границама своје сопствене моћи него можда и са границама науке уопште, те ће учитељски кандидат постати скромнији и више поштовати туђа мишљења. После оваквог образовања биће немогућне малициозне речи, које је изрекао један циришки професор а навео их један кореферент: Бог и учитељи знају све... Насупрот тому обраћена је пажња на другу опасност која може наступити и она је обележена именом: крута научност учитељског образовања. У Немачкој учитељи који су у служби, указују већ на њу и с правом скрећу пажњу да не буде тога сувише. Хоће ли такав случај наступити или ће нов облик учитељског собразовања бити само благотворан по учитеље, школу и народ, зависи од духа, који се у тај облик унесе и од кога ће он да живи и развија се. Били смо опширнији у излагању намераване реформе, мада је она припремљена и проучавана с нарочитим погледом на школске и друге прилике циришког кантона. Па ипак