Учитељ

Страна књижевност 713

На крају књиге писац се још бави техничким условима школскога рада по природним наукама и завршава своју дивну књигу кратким историским прегледом методике природних наука.

Не могући ићи кроз њу даље, ми је читаоцима Учитеља: топло препоручујемо.

Драг. М. Михаиловић

К. Ме ег - Ргејептеј: ЛП:е Напртећипреп бег реретудтреп: Р зусћо!одте (ОпеЛе цпа Меуег, Гере 1999).

У првој десетини ХХ века било је скоро туце психоло-. шких праваца, који се деле у две групе: објективну и субјективну групу. Објективна психологија настоји да реши што независније од нашег ја и употребљава методе, које употребљавају и друге објективне науке. Субјективна психологија пак проматра доживљаје свести у њиховом потпуном: односу на субјект, на ја. Објективној психологији служи за узор физика и хемија, која дели вањски свет на молекуле и атоме. Старија асоцијационистичка психологија формулисала је свој идеал као »тепта] сћепизту«. Објективна психологија ишла је за атомизирањем свести као и за механизирањем. Она је сензуалистична или инетектуалистична. Живот душе се узимао као огледало или као функција спољашњег света, који се раставља у суму надражаја којима одговара сума елемената: · свести. Душа је такође скуп елемената свести, који потичу из: вањског света, који могу бити пасивни ради чега се ова психологија назива пасивном. Психички процеси свести одговарају физичким процесима у мозгу или нервном систему. Како. су процеси свести пропратне појаве физичких процеса, објективирани су те се куша наћи разјашњење за оно јединство свести, које противници називају „ја“. На темељу овога означује се објективна психологија физиолошком. Према аналогији са догађајима природе тражи се законитост и за догађаје свести а то су закони асоцијације. Законитост догађаја свести је строго каузална као у физици и хемији. Посебног душевног супстрата нема, то је психологија без душе, која се искључује као сувишна хипотеза. Метод је као у егзактних наука на експерименту и математици. Код покуса су главно: учинци свести а не сама свест. Све се своди на квантитет.

Субјективна психологија проматра душевни живот као суштаство своје врсте, које се по својој структури фундаментално разликује од свега недушевног. М туђи се живот може интуитивно разумети ако се схвати као целина. Ослања се на културне и духовне науке а не на природне. Не иде се за изналажењем целокупне структуре душе. Зависност чула о вањским надражајима је доста ограничена, јер и најјачи