Учитељ

744 Учитељ

— Зар ти не волиш да се играш»

— Играм се и ја... Данас је испит. Биће дана и за игру.

Веома бих желео да видим како држи перо при писању. Девојче од дванаест година вероватно стидело би се да предамном, непознатим, седне на земљу и босом ногом узима. перо међу прсте. Рекох то учитељу, и он се сагласи са мном да је поштедим.

При испиту из гимнастике, и Тодора врши сва гимнастичка вежбања, осим радњи рукама. Док ученици врше те радње, она стоји мирно, право као свећа.

На ногарима, за један метар висине, положена једна дугачка облица. Ученици, један по један, прелазе облицу од једног краја до другог. Неки при прелазу раширених руку одржавају раонотежу; други, невештији, служе се мотком, држећи је водоравно у рукама. Упитах Тодору: да ли би она могла да пређе ту облицу.

— Прелазим јању честој | И пређе је лако и доста брзо, укрштајући ноге.

По свршеном испиту, разговарао сам с учитељем највише о Тодори.

— Кад сам, вели, чуо за то дете, док је још била мала, отишао сам кући њених родитеља, да је видим. Пуна је кућа деце, и сва деца здрава. Здрави су јој и родитељи. Ишао сам чешће к њима. Интересовало ме је ово дете. Мати 10] се, у невољи, довијала како ће је припремити да ради штогод. А дете се и само стало помагати ногама. Прсти су јој мало већи него у остале деце и много покретнији него што су у осталих лица. Кад је дорасла за школу, наговорио сам родитеље њене да је упишу у школу. Дуго су се опирали томе, нарочито мати ј0]. Није желела ни да је пушта међу осталу децу. Хтела је да је склања од очију осталога света. Чинило јој се то и срамота изводити је, такву, на поглед другима здравим. Наваљивао сам дотле, док нису попустили... Видели сте: одлична је ученица. Мирна, учтива, вредна, она служи за углед осталим ученицима. Бојао сам се да ће бити пакосна, какви су обично они који су под телесним маном. Радовао сам се, кад сам, у току ове четири године од како је дошла у школу, стекао уверење да је Тодора пуна доброте и самилости. Кад год јој] се да прилика, она притиче у помоћ својим друговима. Да спречи свађу и тучу; да помогне при изради задатка; да подели свој оброк с оним који је оскудан: све је то Тодора изводила посведневно и с пуно добре воље... Она ми је најбоља ученица, и — признајем — најмилије дете у школи. Жалим што излази из школе, а још више жалим што не знам шта ће бити од ње. Док је мати жива, биће за њу хлеба у родитељској кући, а после...