Учитељ

Фридрих Фребел и модерна педагогика 767.

Да би Фребел остварио своје васпитне идеје у широј размери, затражи од владе рудолфштатске да му уступи добро Квителсдорф, али ова неповерљива према њему отежавала је услове. Преговоре прекине Фребел те после још једнога неуспелог покушаја с једним другим добром, отиде у Швајцарску, где добије од кантонске владе у Вилизау зграду за своје сврхе. Али се овде задржа кратко време, јер му једна депутација понуди управу над сиротиштем у Бургедорфу. Он прими понуду и поста директором тога завода. Фребел је већ у „Човековом васпитању“ говорио о потреби васпитања од првих дана детињства, али овде стиче на самоме раду све више уверење, да ће школско васпитање успети потпуно само онда, ако се реформише и васптање ранијега детињства. Мисао о томе налазио је они у Песталоција, који је у ту сврху написао „Књигу мајки, али Фребел налази, да књига није довољно средство за ту ствар. М он све више размишља о томе васпитању предшколскога детета и тражи путеве и средства за то. На то га не наводи сумња у васпитни инстинкт мајке, али он увиђа, да тај инстинкт није више довољан јер животни услови постају све компликованији. Васпитање се у теорији мора уздићи до науке, а у пракси до уметности. Тако оно неће никада напустити тле природе, већ ће умети да у њему задржи дух, и да његовом светлошћу озари природу.

Фребел се врати у Берлин и ту се лати тога да оствари свој план. Размишљајући о имену, које треба да носи та установа нађе да је најзгодније име „дечји врт", јер је налазио да таква установа треба да буде у вези с вртом, али је то име имало и симболичко значење, јер ту треба да се деца слично рашћењу биљака под погледом разумног вртара развију негована увиђавношћу и верном љубави. —" Фребел покушава на све могуће начине да задобије своје савременике за своју идеју па због тога издаје списе, часопис и држи предавања. У Бланкенбургу требало је да буде завод, који ће да буде узор за остале исте врсте. Уза њ је мислио да отвори и течај за учитеље и учитељице, које би учио у духу својих идеја. Но све се то изјалови, јер није могао да прикупи потребна новчана средства. Течај за учитеље и учитељице буде премештен у Кајлау, где после одласка Фребеловог ради његов пријатељ Бароп. — Кад се 1848 састала учитељска скупштина у Рудолфштату, нађоше у њој израза сви приговори, који се јавише против његова система, па је тек о длаци висило, да га скупштина не одбаци сасвим. Ни парламенат, коме се обратио, није показивао воље да му изађе на сусрет. Чак је изгледало, да ни предавања, која је 40 година држао широм Немачке нису донела никаква плода. — Ипак 1849 успе да уз снажну помоћ Ланге-а отвори забавиште и семинар за учитељице у Хамбургу. Онда се пресели у дворац Мариентал, који му