Учитељ

768 У чи те НИ Ане леви =---_____ 8 22220 0 28 И

уступи херцег од Мајнингена. Ту до своје смрти дела држећи семинар за учитељице забавишта. Тај период је најведрији у његову животу, али и у то време му загорча наредба министра просвете Раумера, којом забрањује отварање забавишта у Пруској. Десет година трајала је та забрана, а мотивација јој је била, да Фребел иде за васпитавањем деце у атеистичком духу. Но у осталим крајевима Немачке забавиште се све више шири, а Фребел дочека признање великога дела немачког учитељства.

Мисли Фребелове о васпитању су ове: „Као појава и откривење божје, божанства у времену“ човек је добар. Млади човек хоће стога само оно, што је добро. Васпитање треба да бди над тим, да се нагони, који су у детету, развију за рад, за сазнање, за стварање и опажање лепога и за религиозно удубљивање, Васпитање је помоћ у томе пробијању дечјем к свести, самоодређењу и слободи, а није му задаћа да меси, да даје облик према узору неком, па ма како добар он био. Стога треба да „васпитање, поука и настава" у првом реду штите, да иду за дететом. Ако прерано прописујемо и захтевамо, само ћемо кочити снажне природне нагоне, који су у детету. Васпитање мора да почне од првих дана детињег живота. Не сме ниједан орган дечји ниједна снага, која је у њему, да се негује и развија на рачун друге. Дете треба да се навикне да све своје удове употребљује равномерно, стога оно не треба _ да се завија. У овом добу детињства игра је једино средство васпитања, јер је она израз унутрашње нужности детиње природе. 2

Школа је место, у којем се дете доводи до сазнања о спољашњим стварима, а по законима његове природе. Према томе дете у школи мора да нађе све социјалне односе у проСтом и идеалном облику. Тако школа постаје оруђем индивидуалног развитка, а средством социалнога напретка. Дух чини школу школом, а не спољашњости. Поверење детиње чини човека, који у школи дела, учитељем. Ако се то заборави, школа постаје завод за учење. Истина је, да је већи корак од одојчета до дечака, који говори, него од овога до Њутна. Никад не треба да то заборавимо, па ће нас то оснажити" У настави треба да буде јединства, међу свим предметима мора да буде органска веза. И Фребел као и Русо и Песталоци и ДР. педагози 19 столећа уводи ручни рад у школу, али га замишља на чисто васпитној-основи. У ручном раду дете остварује извесне идеје, сазнања, које је добило од наставе па По он према томе конструктиван. — Проучавање природе Фребел је засновао по своме гледишту о тој ствари. Оно није за њ толико проучавање чињеница и појава, колико увиђање веза и законости. Увиђање, да је природа у покрету и развићу треба да доводи дете до моралнога уздизања, до сазнања да све чини јединство у Богу.