Учитељ

14 5 Учитељ __

мање последња. Иста би погрешка била, ако би се тако примала реч ма кога другога. Такве једностраности су немогућне у земљама, где се педагошка наука негује темељно и свестрано.

Напуштање Хербартовог учења је дакле неизбежна последица одмаклог развитка. Тај је корак већ дефинитивно учињен у његовој отаџбини и у многим другим земљама. Зашто се код нас показује старање да се он избегнер Где се данас налази макар и један значајан заступник тога учења» Узалуд. ћете га тражити. Цео снажни талас, који је релативно врло брзо захватио школе у свету, почео је с Хербартом, да се преко Цилера- заврши с радом Рајновим. У томе се такође огледа његова необичност: та три научника су били неограничени законодавци за цео онај свет послушнх присталица. Данас њихови закони не одговарају више потребама, они су застарели. Тиме се њихова историјска заслуга не умањује. А због тога што извршиоци њихови не могу из данашњег стања педагошке науке да извуку сличне „законе“, налазе да је ипак боље држати се старих, ма тога ради вршили насиље над савременим резултатима научног истраживања и потребама живота. То се ничим не може правдати. Нови погледи не треба никад ни да постану „закони“ нити њихови носиоци ауторитети у Хербартовом смислу. Душевни живот не познаје законе са значењем које они имају нпр. у области природних наука. Јер једино што је стално у душевном животу то је његова. непрестана променљивост. Да се дође до тог очигледног и простог сазнања, требало је много времена и свестраног научног истраживања. С овим увиђањем постајене само разумљива него и природна разноликост погледа у педагошким питањима, разноврсност, у којој се, по тврђењу Хербартоваца, тешко сналази. Али сналажење је, иако много теже, ипак могућно, као што ћемо из даљег излагања видети.

П

Нови погледи на васпитање и наставу, који присталицама Хербартовим изгледају неодређени и нејасни, заснивају се на друкчијем схватању душевног живота и његовог развитка. Почетке ове принципијелне разлике налазимо као резултате философског размишљања и у прошлости, мада усам"љење и недовољно обрађене. У последње време пак оно