Учитељ

Ер

О методи | 15

хвата све више корена такође и као резултат дубљег, критички спроведеног психолошког истраживања. Природно је што ти нови резултати долазе до израза и у педагошкој о6-

ласти.

У чему је разлика између та два схватања, ми смо изложили опширније на другом месту'). Овде није место да тај посао поново предузимамо. Истичемо само да, принципијелно посматрано, гледиште Хербартово није усамљено. Експериментална педагогика, како су је нпр. замишљали Бине, Мојман и Лај, почива принципијелно на истом схватању: душевни живот се састоји из елемената; комбинацијама постају из њих мање и више сложене појаве и најзад — укупни развитак. За психологију је потребно било да се утврде елементи; за педагогику да се одреде, с једне стране, „круг мисли“, „инвентар“ итд., а с друге, да се испитају разне дечје способности које се раздвајају слично поступању с елементима у психологији. Душа детиња схваћена је у главном као зућје рарег Џона Лока. „Бела хартија“ се спољним утицајима“ најпре исписује произвољно, без плана, а потом с планом у васпитању и настави. На сличан начин схваћена је и људска заједница, у којој се дете налази: она је производ воље појединаца, тј. првобитно су биле само јединке, па су оне споразумом створили заједницу.

Овако схватање све се више напушта. Душевни живот не може се објаснити помоћу елемената и њихових комбинација. Његова је примарна појава деловање, акција. Њу дете доноси са собом на свет. Оно је било активно и пре него је имало свести о томе. Ни свет ни спољни утицаји нису узрок те активности. Спољним утицајима добија се само повод за њено разграњавање, а способност разгранавања дата је детету с рођењем. Потпомагати то разгранавање значи у ствари васпимати. Моћ васпитања ограничена је баш због тога што дете у клици доноси са собом на свет све, до чега се васпитањем оно може довести. Наслеђене особине не само родитеља и предака "него преко њих и живот у заједници одраслих долазе често упорно до израза насупрот свему васпитном утицају одраслих. Васпитање, кад се правилно схвати, не може се потпуно дефинисати као „утицање одраслих на неодрасле по

7) „О основи науке о васпитању“ од Др. Вој. Р. Младеновића, Београд.