Учитељ

34 Учитељ

тврђењима не могу заснивати строго научни закључци о памћењу нижих животиња, ипак би било преурањено рећи да су та тврђења без икакве научне вредности. — Више животиње по Романесу имају и памћење вишега реда ткз. индиректно сећање. То је кад животињу нека присутна појава опомиње на нешто што је отсутно. „Ноћу далеки лавеж пса заустави лисицу у њеном ходу, јер се пред њеним духом помоле све претрпљене опасности". Више животиње располажу изванредним памћењем нарочито за лица. То је уосталом било: познато и народима старога века. Хомер на осам векова пре Христа прича како је Одисеја препознао његов пас, ма да га 20' година није видео. Можда песник Одисеје претерује, но толико се може са поузданошћу рећи да пас познаје лица и пошто године протекну. Исто тако је било познато старим народима да коњ и слон памте и после више година своје господаре. Трећа врста интелектуалних способности јесте фантазија. Фантазија има две форме: пасивну и активну (продуктиву). Прва се састоји у способности изазивања претстава отсутних предмета без учешћа важнога акта, а друга у активној способности стварања нових слика имитација на основу датих. Ово последње је највиши ступањ фантазије, то је права конструктивна фантазија, или „активна синтеза" како је Рибоназива, Док је први облик фантазије заједничка својина животиње и човека, други припада по свој прилици само човеку.

Да животиње имају пасивну форму фантазије зато се могу навести три доказа: 1) Многе животиње одвојене од својих постојбина каткад обузме нека нарочита туга за завичајем, нека неодољива жеља за повратак у њихово првобитно пребивалиште. Ова се чињеница не може друкчије објаснити до једино претпоставком да је њихово сећање на стари живот веома живахно што ће рећи да оне имају неку моћ за стварање претстава отсутних објеката. 9) Покрети и произвођење гласова при спавању животиња показују да оне имају живе снове. Пошто је сан само једна специјална форма пасивне фантазије (што у осталом потврђује код нас и реч „сањање“ у смислу маштања), морамо претпоставити да ту врсту фантазије имају и животиње. 3) Фантазија је један од главних услова појавама илузија и халуцинација. А пошто су многе животиње подложне тим појавама, о чему нам сведоче њихова уображења да их гоне фантоми, није нелогично придати им пасивну форму фантазије. ·

Да постоји пасивна форма фантазије у животињском свету, то је дакле несумњиво. Далеко је теже одговорити на питање да ли животиње располажу и са активном фантази 1оМ. Али о томе биће говора мало доцније у вези са питањем о

"стваралачкој способности животињског духа.