Учитељ

36 уУчит

ељ

ције животињских игара видећемо да оне имају следеће заједничке карактеристичне црте. „Покрети су груписани често У пре тога невиђене, нове комбинације; они нису понављања свакидашњег живота, нити за самоодржање потребна акта. Они наступају час истовремено (показивање лепих боја), час и то већином једни за другима (љубавне параде, борбе, крађе, плес,

' ларма, певање). Али у обе форме видимо стварање, изум По

њему дакле моћ животињског стварања састоји се У НОВИМ комбинацијама покрета. „То је једини случај — вели он где се првобитна форма стварања истиче неискварено". Разуме се да је овај облик стварања веома несавршен. „Али то - вели Рибо — друкчије и не може да буде. У животињском царству имагинативно стварање мора да нађе свој најпростији израз. Моторна форма мора да буде њена својствена карактеристична црта".

Као што видимо Рибо не одриче животињи примитивну

· форму енергије стварања. Само је та форма по њему чисто

моторне природе. Сви облици стварања могу се наиме свести на појаве кретања. Јер свако опажање претпоставља неку врсту покрета, а пошто су претставе само копије ранијих опажања, то су у крајњој инстанцији и оне условљене моторним елементима. „Моторни елементи су дакле основни услова стварања".

Питање је сада да ли се зачетак, примитивни ступањ те стваралачке снаге може доиста наћи у животињској свести» -— Пажљиво посматрање факата уверава нас да је тамо узалуд тражити. Јер ма да животиње могу имати извесну моћ размишљања, њихов се разум у најбољем случају налази још на првом ткз. рецептивном ступњу, он је још далеко да буде критичан, а о продуктивним да и не говоримо. Истина мораме признати да је животиња способна да употребљава оружје за постигнуће циља, она може да реши и неки тежи 34датак индиректним путем. Међутим да открива нове релације међу чињеницама, да ствара нешто ново ма у којој области духовног света, та моћ је потпуно ван њеног домашаја. Оно дакле што недостаје животињској души, то је моћ духовног стварања. ;

Сасвим је друкчији случај са људском душом. Човек је

једини створ из чије психичке функције одише продуктивна

снага духа. Та се снага развија код њега постепено, у неприметним ступњевима. Своју праву природу показује она већ у свесним ролњама детета. Док животињи, као што смо ви“ дели, недостаје та моћ, у душевном животу детета заузима она видно место. Колики џиновски корак требао је човек да учини у своме духовном развитку да би достигао то неизмерно благог — Титанско крило свакога стварања. јесте: ства-

ралачка фантазија. Та фантазија обузима сав дечји дух. Она