Учитељ

Продуктивна способност духа 37

суделује такорећи у свакој свесној радњи његовој, али се најизразитије очитује у његовој игри. Ту она ствара чудновате продукте. Дете као што вели Клапаред „улива душу у комад дрвета, персонифицира слова азбуке, само себе именује за најразличитија лица и толико претвара стварност да живи потпуно у замишљеном свету". Његова машта и најмањи предмет одене најчудноватијим особинама, она сваку ствар оживљује и персонифицира. Стваралачка фантазија се јавља код детета најпре у форми анимизма. То је оживљавање мртвих ствари. Анимизам је почетна фаза стварања, коју сваки од нас мора да пређе. Главну потпору имагинативног стварања у овом стадиуму чине автосугестија и вера, помоћу којих мртви објекти оживе у дечјем духу, комад дрвета претвара се у авијон, локомотиву, лађу, штап између ногу постане коњ, а прутић у руци истински бич за шибање коња. Друга фаза у развитку дечје конструктивне фантазије састоји се у игри. Главна функција игре јесте: стварање. Дете се у почетку забавља истим играма као и животиња, „али оно брзо прелази са овог нижег нивоа на конструкције у сликама". У овој фази дечјим духом влада нека идеја, коју оно тежи да оствари. Њега занимају само његови сопствени планови у игри, док је према туђима мање више равнодушно. „У томе што се дете стварно интересује само за онај рад, који потиче од њега, чијим се творцем оно само осећа, види Рибо лични карактер стварања. — Трећа фаза у развитку стваралачке фантазије јесте фаза романтичног изума. Она се буди обично у трећој или у четвртој години. То је највиши степен стваралачке снаге дечјег духа. „То је прелудијум стварања, полу пасивно, полу активно стање, време учења, које припрема за праву стваралачку функцију." (Рибо.) Овај ступањ фантазије немају сва деца, већ је то својина само даровитије деце. У њему дете већ јасно показује инстинкт индивидуалног стварања.

На трагове продуктивне способности духа наилазимо већ и код примитивних народа на првом ступњу цивилизације. Вештина проналаска ватре, прерада камења у неко оруђе, изум оружја не говоре ли јасно о стваралачкој сили духаг | Моћ стварања преисториског човека је спонтана, њена крила, њен полет су сасвим слободни. У своме стварању не зависи она ни од какве традиционалне форме, већ она ствара сасвим ново у свима областима људског живота. Као што стваралачка фантазија влада дечјим духом тако је она једини господар и духа примитивног човека. Човек пре цивилизације још не зна за законе природе, њему још није познат проблем сазнања. Његова чулна слика света проткана је скроз сликама фантазије.

· _ У којој се она форми манифестује на примитивном ступњу људског развића» — Одговорићемо са Рибоом: „Она се