Учитељ

Продуктивна способност духа 39

просечне масе. То су духовни вођи напретка тих народа. Пионири њихове културе. Продуктивна способност ових виших духова биће сада предмет нашег испитивања.

По степену интелектуалних диспозиција виши умови се деле на таленте и геније. Таленат чине наслеђем појачане интелектуалне диспозиције, док је геније таленат вишег ранга, који се манифестује у потпуној оригиналности, у стварању сасвим нових творевина у свима доменима вишег психичког живота. У њему душа живота и времена зајеца у силнијем «слику, него у талента. Размак између најнижег талента и највишег генија испуњен је безбројним ниансама. Према томе разлика између генија и талента није разлика у природи, већ само разлика у степену. — Разлике између генија и талента «у у главном ове:

1) Таленат распростире своје идеје само на ужи круг, само“на један народ и зато су његова дела „од специјалног и ограниченог значаја“. Стваралачки нагон генија не задо"вољава се тиме, него се његов поглед уздиже високо изнад ужег народносног хоризонта, снажан утицај његовог духа прелази границе свога народа, његове мисли, његова дела су изнад појединих народа, она не говоре народима, него љу„дима уопште и зато његова дела „носе карактер универзалности на себи“. Геније не говори само савременицима него и људима будућности, његове творевине су од трајне, вечне вредности, оне нису својина овог или оног народа, него својина целога човечанства. Тако дела једнога Достојевског не припадају само Русима, него су заједничко благо свих нагрода, док су дела једнога Шантића само југословенска, она · се не уздижу изнад хоризонта југословенскога народа. Геније је светла буктиња која обасјава цело човечанство, док свет„лост талента обасјава само један део његов. Укратко: геније је претставник човечанства, а таленат претставник народа.

2) Таленат у моменту стварања не стоји под дејством неке унутрашње потребе, он не ствара зато што мора, него само зато што хоће. Геније напротив ствара увек под утицајем неке неодољиве силе, импулса, неког светог пламена од којега не може да побегне. Насупрот таленту он не ствара зато што хоће, него за то што мора. Он осећа да му је провиђење поверило високу мисију, коју он мора да испуни до краја. Сократ, Христос, Мухамед били су свесни својих високих позива, осећали су да морају испунити велике задатке у животу. Бетовен у тешким тренутцима свога живота помишљао је на самоубиство, али га је — како он пише — од тога за„држала уметност. Чинило му се да не сме и не може оставити 'овај свет док не изнесе на видело све оно што у дубини своје „душе осећа. Слично бива и са другим генијалним умовима. Велики освајачи као што су Александар Велики, Цезар, Атила,