Учитељ

52 Учи ;

За а жа рнан ОВА И

за 10 година свога рада и живота. Све мане и недостатке једнога закона могу се лако и брзо поправити, пракса закона је у рукама свију наси изводећи га ми ћемо указивати на све оно што кочи точак просвете и верујемо да ће се наш глас чути и уважити. Верујемо да би учешће наше организације припомогло расветљавању многих питања. Наше учешће у израдњи правилника, програма, закона и многих других бал редаба било би од користи, јер би наша организација унела у тај посао и добру вољу и велико искуство и пуно љубави. Десет је година, господо, како ми претресамо закон о народним школама, десет је година како улазимо у све и најкомпликованије проблеме школе и учитељства, десет је година како удружење наше с пуно воље, љубави и оданости улази у проблеме народног васпитања, школовања и проблеме настава, па онда с правом мислимо да би наша непрекидна сарадња на овим капиталним стварима чинила услугу за стабилизирање наших школских питања а на тај начин дало би се и признање оданом раду једне многобрнодне организације, која је још 1920 стварајући Удружење југословенског учитељства, довољно подвукла и своје циљеве и правац свога рада. Па се баш с тога и надамо да ће надлежни хтети м моћи увидети колико је важно да се У питањима основне наставе и учитељства чује глас организованог учитељства, глас који није на одмет, кад хоће да се реше проблеми у које је наша организација ушла и које врло добро познаје. Ако се то организацији закрати стварају се излишни потреси и чини се неправда једном реду људи који све дају што могу дати.

И када се, драги другови и другарице, вратимо за десет година назад у време када једно ретко одушевљење и љу: бав ствараху наше удружење, када се сетимо свију оних момената који су нас здружили у једну целину којој сваког дана све више и више прилазе и они другови, који су из буди којих разлога закаснили да у тој организацији буду одмах, ја морам и овом приликом да одам хвалу и признање свима на остварењу овог југословенског учитељског центра и који у тај посао узидаше и своје најбоље жеље и своју највећу љубав и своје најбоље дане рада и прегнућа.

И организација је ишла по тешком путу стварања и подизања сталежа и школе. С променљивим успехом. Каткад се имало успеха и било је лако уверити надлежне о оправданим потребама наше народне школе и жељама учитељства; Не кад се застајало на путу по коме је било пуно тешкоћа и мало успеха за наше тежње. Никад организација није у том раду клонула, никада наше учитељство није показало малодушности. Оно ни за тренутак није заборављало на просветне идеале и циљеве своје организације. Учитељство је доста сносило, чекало, надало се и веровало да ће једном доћи дан

а ава: