Учитељ

Скупштина Југословенског учитељског удружења 53

признања самосталности народне школе, њеног бољег живота и њених бољих дана а с тим заједно је очекивало процват и сталежа који је на челу нашег просветног живота у народу. Десет година очекивања и нада минуло је и стално се један сталеж држи у разочарењу које убија и дух и агилност. Ако држава, у којој је огроман број аналфабета, жели да подигне ниво свести свога народа, ако жели да унесе светлости у мрачне кутове народне душе, ако жели да изврши препород народа у свима правцима: на пољу културнопросветном, економском и здравственом, ако жели да смањи криминалитет и школом замени све друге установе, које стају новаца а које не поправљају као писменост, школа и подигнута свест, та се држава мора постарити о напретку просветних радника. Наш учитељ, поред силних дужности, које му се на сваком кораку дају и намећу, мора имати и својих права. Прво право његово је право на живот.

— Тако је! Живео! одобрава цео конгрес.

Затим г. Петровић даје захвалност свим оним учитељским борцима и радницима који данас нису у животу, па се осврће на значај отварања школске изложбе и напослетку завршава речима:

Ја се надам да ће идућих десет година донети учитељству доста посла, али и доста успеха. Ја се надам да ће наше учитељство у пуној мери одговорити, као и увек, и овом захтеву. Надам се да ће нових 10 година рада донети учитељству боље дане и боље прилике и у тој нади моја једина жеља је да сви будете на послу истрајни. Без тога нема успеха, без тога се не долази до циља.

Још једном хвала свима који посетише овај наш јубиларни конгрес и нека је срећан и користан рад.

Одмах после говора претседник је предложио да се упути поздравни телеграм Њ. В. Краљу. Скупштина је једногласно примила предлог. Клицању: Живео Краљ, није било краја. Затим је г. Петровић прочитао телеграм Њ. В. Краљу, који гласи:

„југословенско учитељство, сакупљено на конгресу у Београду, да прослави десетогодишњицу оснивања свога удружења, на првом месту сећа се свога узвишеног Владара и у највећој понизности шаље му своје поздраве, изразе своје оданости и жеље за дуг живот и потпун успех за изградњу лепе нам Југославије: Живео Краљ и Његов Дом“.

Потом је скупштина једногласно примила претседников предлог, да се телеграфским путем поздраве и Претседник владе г. Петар Живковић и Министар просвете г. Божа Максимовић. Телеграм господину Претседнику владе гласи: