Учитељ

68 Учитељ

јер поред учитеља сликара и кипара, који су учествовали у овој изложби, има их још много, који се баве тим гранама уметности. Где су пак радови у осталим гранама културних настојања» Врло би занимљиво и поучно било, кад би у таквој изложби приказали своје радове учитељи белетристе, дечји књижевници, учитељи, који се баве музиком, учитељи економи, популарни писци итд. Тај рад требало би приказати у прошлости и садашњости и онда би се на основи те изложбе могла да напише једна исцрпива студија о културном раду народних учитеља. Та би студија била од велике користи будућим учитељским генерацијама, она би врло много придонела правилну схватању рада у учитељским организацијама и била би леп потсетак за даљи рад народних учитеља у свим подручјима корисних јавних настојања.

Најпотпуније и напрегледније био је у овој изложби приказан рад у заводима за слепу и глувонему децу, јер је било довољно поскрбљено, да сваки похођан добије ваљане информације о тој врсти рада, колико мотрењем изложених радова такве деце, толико опет и објашњавањем изложака и рада у таквим заводима. То је и потребно, јер за успех таквога рада корисно је популаризовање његово ради придизања интереса за њега и међу учитељством и међу широким народним слојевима.

Напосе ваља овдје нарочито истаћи, да је у свим гранама школскога рада најбоље приказана народна школа у Дравској бановини. Она је у свакој дисциплини најбоље заступана, и у педагошкој и у омладинској (дечјој) књижевности од стране Словенаца изнесено мало не све, што се у тим продручјима радило у прошлости и садашњости.

Највећи успјех ове изложбе ваља видјети у томе, што је њоме утрвен пут за даљи рад. По њој се видјело јасно, да је рад нашега учитељства у школи врло многостран и да је крај те своје многостраности у појединостима прецизан. Даље, у тој се изложби врло лијепо видјело, како тај рад зазире од настраности и како тражи путове, којима ће користити и практично и морално. Сваки човјек, којему није изближе познат школски рад, могао је у нашој изложби добити правилан појам о њеним настојањима у свим правцима, а магао је и да процијени њезину вриједност у раду око развијања способности школскога дијетета. Уопће може се сасвим отворено казати, да је ова наша изложба могла потпуно да задовољи лаика, да задовољи неучитеља, већма него ли учитеља и стручњака. То је успјех који нас код овога првога покушаја треба да задовољи. Оно, што се овђе показало у опћеним контурама, треба сада у даљем раду израђивати у детаљима, и много више пажње посветити појединим гранама школскога рада, то ће тада бити од веће информативне вриједости. Да се такав