Учитељ

Земаљска школска изложба у Београду 67

служи ономе, ко би потање проучавао изложбу и њену вредност. Наравно да у томе одлучује много и распоред простора, којима располажу приређивачи изложбе, па су за то најподеснији простори, који се могу по вољи делити према скупинама предмета, врстама итд. Будући да наши приређивачи нису располагали таквим слободним просторима, то је вероватно, да је до таква распоређења предмета дошло по невољи, јер у ограниченим просторима, за које је једних предмета било премало, а других опет превише, није могао читав изложбени простор поделити према врстама предмета. Осим тога сметало је и то, што су многи предмети стизали у последње време, па се није могло да нађе место међу предметима њихове врсте, а исто нису приређивачи могли да за времена створе себи преглед распоређења. Свакако да није до њих кривица, јер су међу њима били признати педагошки стручњаци, и они су могли да учине само оно, што су им допуштале прилике у којима су радили. ; ;

Дечје цртање врло је лепо заступано, но тешко је због пре наведених разлога створити у њему слику суставнога рада од првих почетака даље као и њихову везу с осталим наставним предметима. Поред мноштва лепих радова, који одају учитељско разумевање вредности тога наставног предмета, још се увек доста знатно истичу радови, који нису друго него просто прецртавање, што има врло малу вредност за вежбање ока и смисла за облике и боје. Такво прецртавање има мању вредност, неголи преписивање у језичној настави. Врло би корисно било, да се цртање по сећању наших годишта одлучило од цртања по природи, што га ваља неговати на вишем ступњу народне школе, јер је то врло важно и одлучно за студиј детета и за студиј методе тога наставног предмета. У нашој се изложби видело, да су у данашњој нашој школи постигнути врло лепи резултати, но та изложба није приређена била толико за публику, колико за саме учитеље, па нису у њој по вредности на првом месту резултати, него више преглед постепенога развијања рада.

Учитељски рад био је такођер доста заступан. Ова прва земаљска изложба и није могла већ по својој природи да даде потпуно слику његову, јер је имала одвећ опћен карактер. Због тога добро би било заиста, да се пригодом једне од идућих скупштина Удружења приреди напосе изложба учитељскога рада у свим гранама, и то једнако изложба њихова колективнога рада, као и њиховог посебног рада. Колективан учитељски рад био би тада исцрпиво приказан радом различитих учитељских организација у прошлости и садашњости, а индивидуалан рад излошцима појединаца из свију грана културних настојања. У овој је изложби био најјаче истакнут рад учитеља у подручју сликарства и кипарства. Но и то није било потпуно,

5»