Учитељ

=

Продуктивна способност духа 1

скурзивн азнање више својина талента. У овоме види Шопенхауер једну од главних разлика између генија и талента. „Таленат је — вели он — једно преимућство, које се више: састоји у већој окретности и оштрини дискурзивног, а не интуитивног сазнања. Онај што је њим обдарен мисли брже и тачније од осталих; геније, међутим, гледа у један други свет који је свима пред очима, он у њега дубље прозире, зато што. се он у његовој глави приказује објективније, дакле чистије. и јасније“.

Намеће се питање: каква је разлика између дискурзивног и интуитивног генијаг — Једно арапско предање вели да су се Абу Али Сена дискурзивни — и Абдул Каин интуитивни геније разговарали о филозофским проблемима и кад су се растали први је овако размишљао: „Шта он види, то ја знам. А други: „Шта он зна, то ја видим“. — Овај разговор показује нам битну разлику између ова два типа генија. Први путем рефлексије долази до сазнања истине, други је види непосредно помоћу свог урођеног инстинкта.

Међутим и чисто интуитивни и чисто дискурзивни генији су ретки изузетци. По правилу интуиција се увек удружује са дискурзивним мишљењем и тек овако здружена може да створи ново дело. Интуиција обично ствара само неки ингениозан план, основну идеју некбог дела, а извођење тога плана, остварење те идеје пропушта дискурзивном мишљењу. Преовлађује ли интуитивни елеменат при стварању неког дела, онда се каже да је оно плод интуиције. Делује ли при томе првенствено дискурзивно мишљење, онда се каже да је дело резултат. рефлексије.

Ма да сваки од нас располаже извесном дозом интуиције, она је у главном својина само од природе обдарених умова, који имају унутрашњу сродност са стварима и духом. Бергсон сматра да је интуиција у тесној вези са инстинктом. Јер као што је суштина инстинкта да зна без знања и вежбања тако је исто суштина интуиције да опажа и види без свесног напора. По Гетеу је интуиција откровење које потиче из унутрашњости човека.

Прелазимо на последњу тачку нашега рада, на теорије о природи генија. Модерне теорије о природи генија могу се свести на две: на патолошку и психолошку. По првој теорији геније је патолошки феномен, у чијем организму нема хармоничне равнотеже снага, јер надмоћ на једној страни изазива неки дефекат на другој, хипертрофија једног органа. повлачи за собом болешљиво закржљавање других органа; отуда по њој нема генијалности без физичких дефеката. Друга теорија пориче да геније мора имати нечег болесног, патолошког и покушава да његову природу објасни са становишта психологије нормалног човека. И по њој је геније