Учитељ

82 Учитељ

потпуно независно једна од друге, па се због тога обележавају као разноликост и замршеност. Тако се „активна школа“ не може одвојити од „укупне наставе“, „комплексне наставе“, „школских заједница“, „радних заједница“, „школских општи“ на“ итд. Без дубљег улажења у смисао тих ознака изгледаће оне извесно као хаос нарочито онима који душевни живот и васпитање посматрају с гледишта, супротног ономе, на основу кога су те тежње и постале. Ако се васпитање схвати као потпомагање ученичког развитка, а васпитни смер тражи у правилном схватању суштине душевног живота, онда се смер не може одредити друкчије него као оспособљавање васпитаника да се самостално уврсти за члана своје народне животне заједнице. Чим се васпитање и његов задатак овако схвате, све. наведене ознаке не претстављају више различите, посебне путеве и методе већ готово једну једину васпитну и наставну методу. За заједницу се не може васпитавати без живота у заједници; за живот у заједници одраслих не можемо оспособити васпитаника, ако живот не унесемо у школску заједницу; ни једно ни друго не може се спровести, ако одбацимо тежњу, која. се испољава у захтеву укупне наставе. Све се те тежње у истини сливају у једну једину: у тежњу за правом, природном, психолошко-научно оправданом методом. Тешкоће, на које се при примени у појединостима намлази, разумљиве су кад се на душевни живот појединчеви заједнице гледа очима савременог психолога а не очима научника-природњака.

Тврдити и данас да су формални ступњеви природна, научна и психолошка метода значи затварати очи пред свима тековинама модерног психолошког испитивања и пред стварношћу. Не разумем да стручњак може још увек да гледа већ и оно немилосрдно а редовно рушење природне целине, дате самим градивом у животу и природи, да би се настава насилно, на извештачени начин укалупила у ступњеве Хербартовог поступка. А колико је тај поступак психолошки оправдан, довољно смо досад показали.

Исто тако је неоправдано и тврђено да се у Хербартовом. појму „концентрација наставе“ садрже тежње укупне наставе. Кад то тврде и „доследни“ Хербартовци, доказују само да "не знају шта је значио тај појам код Хербарта. Сама реч „концентрација“ значи сређивање, довођење у везу према једној,