Учитељ

О методи 83

средишној тачци. У проналажењу те тачке, тог стожера методичари су се размимоилазили. Због тога и према томе шта се „концентрише“, говорило се о разним врстама концетрације („супстрахирајућа“, „формална“, „хегемоничка“ итд.). Код Хербарта није појам концентрације био одређен, али се њено извлачење наметало из погледа његових. Задатак је наставе по њему образовање таквог „мисаоног круга“, да ученик њиме добије моралну увиђавност. У том правцу се Хербарт изражавао и кад је говорио о сређивању свега наставног градива. Цилер је обрадио даље те мисли, одредио и увео појам концентрације у Хербартову школу. Стожер, око кога се све сређује, по њему је тзв. Сезтппипоззјоћ, тј. градиво које осваја ученики, ствара подесно расположење, покреће на размишљање и упућује непосредно на главни смер (образовање морално-религиозног карактера). Такво градиво налази он у културној историји и њега треба одабрати за сваки ступањ културног ризвитка и за сваки разред. Главни његов извор чини библија и друге подесне приче. Цилерове мисли разрађује Рајн даље. Он даје историјско-генетичком правцу наставног градива „хегемонију“ у наставном плану и програму, чиме се, вели, обезбеђује „тенденција концентрирања“. „Језгро“ чине религија, историја и литература, обухваћено једном речи као Фезтпипрзитегтећ! а одржаване заједно с погледом на највиши васпитни смер. С овим централним делом доводе се у везу сви остали наставни предмети било непосредно било посредно. Као што се види, „концентрација“ Рајнова разликује се од Цилерове само у неким појединостима. Цилер је нпр. тражио да се методске јединице осталих наставних предмета надовежу непосредно на јединице градива које чини „језгро“, због чега је тако створена веза била често чисто спољна. А Рајн, истичући ту нападану и очигледну погрешку Цилерову, захтева да се сви наставни предмети обраде с културно-историјског гледишта на тај начин што ће се за сваки од њих спреМиТИ „групе, мисли“, од којих свака за себе чини целину а ипак су у тесној међусобној вези. Истиче притом такође да то нарочито важи за градиво које стоји у непосредној вези са задатком васпитања, тј. с образовањем морално-религиозног карактера. Иначе и он задржава захтев Цилеров да сваки разред добије у наставном програму заокругљено приповедно