Учитељ

Народне школе на солунском фронту 123

челе да се отварају школе у Битољу и његовој ослобођеној околини. Као нови дошли су учитељи: Станоје Мијатовић, Благоје Чоловић и Младен Симовић.

Свршетком ове шк. године, по прегледу рада, нашао је шк. надзорник, да је успех у одељењима са мојсијевском децом недовољан и да, према томе, ђаци нису способни за прелазак у старије разреде. Пошто и иначе школска година није била нормална, то је, по предлогу шк. надзорника, Просветна делегација наредила, да се рад у одељењима са мојсијевском децом продужи и преко школског одмора.

Нова шк. година 1918-19 почела је са смањеним бројем Бака, али са свима разредима. Међутим она је како-тако званично трајала само до 7 новембр 1918 г., јер су се избеглице, нарочито из Битоља и околине, враћале својим кућама одмах после пробоја солунског фронта. Због тога је за ово време стварног рада мало било. -

Пред затварање школе наређено је било, да управитељ сву школ. имовину пренесе у Битољ и преда Просветном инспектору. >

%

М Основна школа у Лутри

Децембра 1917 г. колонизирале су наше власти- око стотину породица мојсијеваца, избеглица из Битоља, у Лутру, бању удаљену од Солуна 30 км. За то заузете су биле све бањске зграде и подигнуто неколико шатора.

Како су ове избеглице имале и велики број деце дорасле за школу, предузет је одмах рад и на организовању осн. школе. Ова деца, расла без школе, а у средини, у којој се не употребљава српски језик, нису знала, сем шпањолског језика, никакав други. Неколико од ове деце, која су јошу Битољу учила у француској школи, знала су нешто француски говор. Због тога била је неопходна потреба отворити школу, да бар државни језик науче.

За школу заузета је била цела једна зграда за мушку децу, и један део друге зграде, који је служио и као њихова богомоља, за женску децу. Обе су снабдевене клупама и др. намештајем.

Одређена су била и два учитеља: гг. Дим. Милићевић и Вукадин Поповић.

Рад је отпочео крајем фебруара 1918 г. Уписано је било преко 100 деце мушке и женске и образована два 1 разреда. Међутим деца, нарочито мушка, изостајала су и бегала с часова, те учитељи никако нису могли да отпочну правилан и систематски рад. Ту анархију нарочито је омогућавала окол-