Учитељ

124 Учитељ

ност, што деца нису знала ни речи српске, а учитељи ни речи штањолске или француске. Сем тога и неред, у коме су ова деца живела а и расна живахност, покретљивост и дрскост, учинили су, да се дисциплина тешко могла завести. Због тога су учитељи били у очајању. У таком расположењу пише управитељ шк. надзорнику службени акт, у коме износи све тешкоће за рад с овом децом и непријатности које му стварају.

Да би се бар уписана деца прибрала и одржала на окупу у школи, прибегло се давању чаја, млека и хлеба у школи свима редовним ђацима. Ова је мера успела. Али је она у брзо донела друго зло. Кад су родитељи сазнали, да се у школи даје деци храна, навалили су, доводећи сад и сву осталу децу, без обизра да ли су дорасла за школу или не. Тиме је био створен читав вашар у школи, да су учитељи сад били на другој муци. Овај нови хаос прекинуо је избеглички комесар енергичном интервенцијом. Е

Тако је како-тако отпочео рад, који је трајао непрекидно и преко школског одмора.

У јулу су премештени први учитељи, а на њихова места су дошли гг. Милан Дачић и Миладин Ћерамилац. Затим је отворено и 3 одељење. Тада је постављен за вероучитеља т. Рахамин Јосиф Израиљ. Њих троје радили су наизменично у сва три одељења.

За 3 одељење, односно 2 мушко, подигнут је био шатор и набављен целокупан намештај.

Све време до почетка школске 1918-19 г. било је припремне природе, а тада је почео систематски рад и са предметима по разредима. Било је око 120 ђака.

__ Школски рад је неометано трајао до почетка повратка ових избеглица за Битољ, одакле их је највише било. Школа је званично затворена 6 новембра 1918 г., уз наређење управи“ тељу школе М. Дачићу, да сву имовину пренесе у Битољ и преда Просветном инспектору.

ж ж

Грчке власти у зони ближе Солуну нису чиниле никакве сметње отварању наших школа. Међутим у Хлерину и др. местима, где је било наших избеглица, нисмо успели да отворимо своје школе иако је било много наше деце. Грчке власти су под најразличнијим изговорима ометале отварање. У Хлерину нпр. окр. начелник се изговарао чекањем одобрења од њиховог Министарства просвете. Међутим избегличка деца су ловљена и уписивана у грчке школе, а да би што више наше деце уписали, давали су им и поклоне у новцу.

Ни интервенција наше делегације, ни интервенција француског команданта у Хлерину, који је био расположен